Od momenta kada su ustali od stola do ulaska u taksi koji je za njih pozvao šef restorana, tri ţene su zaustavile Drejka i traţile mu autogram. Lori je bila impresionirana njegovom sposobnošću brze i kompletne promene raspoloţenja.

Od momenta kada su ustali od stola do ulaska u taksi koji je za njih pozvao šef restorana, tri ţene su zaustavile Drejka i traţile mu autogram. Lori je bila impresionirana njegovom sposobnošću brze i kompletne promene raspoloţenja.
U jednom trenutku bio je zbunjeni i zabrinuti otac. U sledećem je već bio samouverena arogantna televizijska zvezda koja u potpunosti vlada situacijom i oseća se sasvim u svom elementu dok tim svojim čuvenim osmehom zadivljuje očaranu publiku. Svakoj od ţena obratio se sa nijansom neţnosti i intimnosti u glasu. Privatnost koju je unosio u svaki razgovor verovatno je činila da sve te ţene misle da mu je zaista stalo do njih. Da li je to sve bilo iskreno, ili samo deo uloge koju je igrao? Bila je to uznemiravajuća misao i Lori nije ţelela da je dalje razvija. - Da li ti ikada dosadi? - upitala ga je, pokazujući na hipnotisane ţene na trotoaru. Jedna vatrena oboţavatejlka je i dalje na grudima stiskala salvetu na kojoj se sada nalazilo ime Drejka Slouna. Rečita tišina - Da, naporno je. Pokušavam da se ne ponašam kao umišljena zvezda i da svim damama ukazem duţno poštovanje i paţnju. Uvek se zapitam: 'Gde bih ja bio bez njih?' To mi obično pomogne da stvari sagledam sa umirujuće distance. Lori ga je zamolila da je otprati do škole jer je morala da pokupi neke papire pre nego što se uputi u svoj stan koji se nalazio nekoliko stambenih blokova dalje. - Odlično - odgovorio je Drejk. - Ionako sam ţeleo da na trenutak vidim Dţenifer. Lori je bacila pogled na zlatni sat na svom ručnom zglobu. - Ali već je prošlo devet sati. Već je zaspala. 27 - Onda ćemo morati da je probudimo - odgovorio je bezbriţno. - Zar se nijedno pravilo ne odnosi na vas, g. Rivington? Nasmejao se. - Veoma malo njih. Doktor-ka Norvud zna da ponekad radim u studiju do osam ili devet uveče, u zavisnosti od toga kakav je pakao te nedelje dr Hembrik sebi napravio od ţivota. Dozvoljava mi da se par puta nedeljno ušunjam i provedem malo vremena sa Dţenifer. Lori je svojim ključem otvorila privatan ulaz koji se automatski zatvarao po završetku nastave. Na prstima su prošli senovitim hodnikom deo zgrade u kome su se nalazile spavaonice, do sobe koju je Dţenifer delila sa trima devoj-čicama istog uzrasta. Drejk dozvoli Lori da prva uđe u sobu, ali se ona povuče u stranu kada je on seo na krevet pored usnulog deteta. Upalio je malu lampu na noćnom stočiću i neţno dotakao njeno rame. Devojčica se promeškoljila, otvorila oči i ugle-" dala Drejka kako se naginje nad njom. Veselo je zagrgoljila, uspravila se istog trenutka i snaţno ga obgrlila oko vrata. Lori nije bila sigurna šta je mislila da će se desiti, ali svakako nije bila spremna na ovu spontanu reakciju deteta koje je obično bilo tako povučeno i kruto. - Kako je tatina devojčica? Jesi li srećna što me vidiš? Pitanja su bila retorička. Dţenifer je bila pripijena uz njegove snaţne grudi dok joj je on milovao plave lokne. Ovo je bio još jedan Drejk Rivington. Crte lica su mu smekšale i nije bilo ni traga cinizma u uglovima usana, niti u njegovom pogledu. Oči su mu blistale iskrenom i dubokom ljubavlju dok je drţao svoju kćer u naručju. Posle poljubaca i grljenja, Dţenifer je počela da svojim ljupkim prstićima pretura po njegovim dţepovima, kikoćući se radosno dok se on pretvarao da se brani. Konačno je pobedono-sno izvukla paklicu ţvaka i počela da je otvara. - Izvini, mlada damo, ali ne moţeš sada ţvakati ţvaku - rekao je Drejk. Ali potom je slegnuo ramenima i dodao: - Moţda i moţeš - pošto je ona već uspešno skinula omot sa jedne pločice. - Ne, ne moţe - tiho, ali odlučno se umešala Lori. Drejk ju je pogledao, ali, Dţenifer, naravno, nije čula njenu izjavu. Upravo je krenula da ubaci ţvaku u usta kada je Lori kucnula po ivici kreveta kako bi joj privukla paţnju. Dţenifer je podigla pogled i nasmešila joj se. Lori joj je uzvratila osmeh i pokazala Zdravo Dženifer. Kako se ja zovem? 28 Dţenifer je pokazala ime Lori i izgovorila ga tiho i stidljivo. Drejk je zinuo od iznenađenja. - Mila moja, pa to je divno - uzviknuo je, još čvršće grleći svoju devojčicu. Dţenifer je očigledno uţivala u pohvalama i odobravanju tog visokog divnog čoveka koji je s vremena na vre-me dolazio u njenu sobu i samo njoj posvećivao paţnju. Nikada nije razgovarao sa druge dve devojčice. Samo sa njom. Lori je iskoristila situaciju i pošto je ponovo privukla paţnju devojčice, rekla je: - Ovo je Drejk - i pokazala Dţenifer znak za njegovo ime. - Nisam sigurna da li razume porodične odnose. Uskoro ćemo naučiti šta znače otac i kćer. Za sada, bićeš jednostavno Drejk - objasnila je Lori. Dţenifer je pokazala znak za Drejkovo ime i pokazala na njega. - Tako je - rekla je Lori i potvrdno klimnula glavom. Dţenifer je ponosno ponavljala iste pokrete sve dok se to nije pretvorilo u igru i sve troje su se zajedno smejali. Kada je ponovo pokušala da privremeno zaboravljenu ţvaku stavi u usta, Lori ju je zaustavila, neţno je uhvativši za ruku. Koristeći sva sredstva za komunikaciju koja su joj bila na raspolaganju i za koja je mislila da će ih Dţenifer razumeti, objasnila joj je da će ţvake ostaviti na noćnom stočiću i da će ih tu naći kada se ujutro probudi. Dţenifer je sa nadom pogledala u Drejka, ali i on je odrično odmahnuo glavom, spustio ţvake na stočić i pokazao znak za spavanje onako kako je video da ga Lori pokazuje par trenutaka ranije. Dţenifer je zevnula i spustila glavu na jastuk. Izgledala je kao plavokosi anđeo u ljupkoj roze spavaćici. Grčevito je stezala Drejka oko vrata dok je on pokušavao da ustane. Brzo ju je poljubio u čelo i podigao se. I tik pre nego što je ugasio lampu, Dţenifer je pogledala ka dnu kreveta i pruţila svoje punačke ručice ka Lori. Lori je pogledala u Drejka koji se neţno smešio. - Mislim da je to dovoljno rečito - rekao je. Prišla je devojčici i sagla se da bi joj Dţenifer poklonila prisan i pomalo balav poljubac. Ušuškali su je, ugasili lampu i izašli iz sobe. Lori je napravila par koraka i zastala. Mozak joj je bio toliko preopterećen da joj se činilo da ne moţe da hoda i da misli u isto vreme. Mirno je stajala nasred hodnika. - Mislim da ste me vas dvoje upravo izloţili emocionalnoj učeni - glasno je razmišljala. - To nam je i bila namera. - Drejkov glas bio je kao i njen, tih i ozbiljan