Lori ga je pogledala. Naglas je izgovorila ono o čemu je razmišljala. - Ona te oboţava. Razdvojićete se ako je pošalješ na drugi kraj zemlje. Još je tako mala.

Lori ga je pogledala. Naglas je izgovorila ono o čemu je razmišljala. - Ona te oboţava. Razdvojićete se ako je pošalješ na drugi kraj zemlje. Još je tako mala.
Trenutno si ti najvaţnija osoba u njenom ţivotu. Drejk, da li shvataš da ću uskoro ta osoba biti ja, a ne ti? Bezizraţajno je pogledao niz prazan hodnik i zavukao ruke u dţepove pantalona. - Shvatam - odgovorio je dok mu se vilica stezala. -I očajan sam zbog toga. Da postoji neki drugi način... ali, ne ţelim da odrasta u velikom gradu. Trenutno ti za nju moţeš da uradiš mnogo više nego ja. - Zatim ju je pogledao. - Svestan sam i toga da na tebe prebacujem teret ogromne odgovornosti. Ali mislim da je to prava odluka u ovom trenutku. Posećivaću je kad god budem mogao. - Ironično se nasmešio. - Ne ţivim ja tim dekadentnim ţivotom kako časopisi tvrde. Poslovno mu je pruţila ruku. - Prihvatam posao koji si mi ponudio. - Rukovali su se. Insistirao je da je otprati do vrata stana kada su došli do prijatne, ali nikako luksuzne zgrade u kojoj je ţivela. Platio je taksisti i objasnio da će naći drugi pošto je bezbedno smesti unutra. Dok su se vozili liftom do njenog sprata, rekao je: - Mislim da mogu sve da organizujem u naredne dve nedelje. Da li ti to daje dovoljno vremena da se spakuješ? - Pošto je potvrdno klimnula glavom, nastavio je. - Kuća je prijatna, ništa specijalno. Kupicu ti auto i dovešće ti ga na aerodrom kada doputujete u Albukerki. Angaţovaću nekoga da detaljno očisti kuću. Sve bi trebalo da bude spremno, tako da ti i Dţenifer moţete da se uselite čim stignete u Šapat. - Šapat. Dopada mi se to ime. - Rukom joj je pridrţavao lakat dok joj je pomagao da izađe iz lifta. Nije ga povukao ni kada su krenuli hodnikom. - Prijatan je to gradić. Dosta penzionera, nekoliko rudara i njihovih porodica. Tiho je i mirno tamo. Pejzaţ je fantastičan u svako doba godine. Sada su stajali ispred njenih ulaznih vrata. Drejk je rekao: - Dobijaćeš istu platu kao i u školi. Naravno, kuća i kola će ti biti na raspolaganju. I slaću vam novac za hranu, odeću za Dţenifer i što god vam još bude potrebno. - Ne brinem zbog novca - odgovorila je dok je uvlačila ključ u bravu. Okrenula se sa namerom da mu pristojno poţeli laku noć, ali nije uspela da izgovori bilo šta. Pribliţavao joj se dok je nije potpuno priterao uza zid. Potom se dlanovima oslonio o zid iznad njene glave i nagnuo se ka njoj. Razdaljina među njima nije bila veća od par centimetara, ali je nije dodirivao. 30 - Dopadaš mi se ovako - prošaputao je. Šta se to desilo sa njenim glasom? Nije mogla da izgovori ni jednu jedinu reč, iako su joj se misli rojile. Konačno je uspela da promuca: - Kako? - Smirena, šarmantna, spremna na dogovor. Ali... - na to se prigušeno nasmejao - dopadala si mi se i onako, kada si bljuvala vatru i kada ti je kosa kao baklja buktala od besa. - Još joj se malo pribliţio. - Zapravo, nastavnice Periš, ne mogu da pronađem ništa na vama što mi se ne dopada. Znala je da će je poljubiti. Takođe je znala da to ne srne da mu dopusti, ali osećala se potpuno bespomoćnom dok se njegovo lice pribliţavalo njenom. U onom otkucaju srca pre nego što su im se usne srele, zatvorila je oči. Iako je znala šta će se desiti, nije bila spremna za vulkanski nalet emocija koji je njegov dodir izazvao. Neţno joj je prelazio preko usana brkovima, blago je golicajući. Neprimetno se još malo pribliţio, a lukovi i obline njihovih tela savršeno su se dopunjavali. Uklapali su se kao delovi slagalice. Iako jedva da je vrhom glave dosezala do sredine njegovih grudi, činilo se kao da su dve polovine jedne celine. Snaţna muška pleća kao da su napravila udubljenje u koje su se smestile njene ne-ţne ţenske grudi. Stopalima je opkoračio njena, i kada su njegovi vitki čvrsti kukovi uplovili u ţenstvenu mekotu njenih, duboko iz grla mu se ote uzdah oduševljenja i slatke agonije. Usnama je pio sa njenih, polako i naizgled neodlučno, dok nije osetila iskušenje da mu snaţno stisne glavu i pritisne je uz svoju. Ipak je samo smogla hrabrosti da stidljivo podigne ruke do visine njegovih rebara i neţno mu pomiluje mišiće grudi, stegnute od napora da teţinu čitavog tela podrţi rukama oslonjenim o zid. Dugo je i sporo izdahnuo vazduh osetivši njene delikatne ruke na sebi. Prestao je da je zadirkuje neţnim poljupcima i sa uznemirujućom preciznošću je svojim usnama snaţno pritisnuo njene. Lori u prvi mah nije učestvovala. Posle uţasnog braka, oprez i strah su bile njena automatska reakcija na muškarce. Ali Drejka nije obeshrabrio taj neodlučan otpor. Vatreno ju je ljubio dok se njene usne nisu razdvojile otvorivši njegovom jeziku prolaz za kojim je ţudeo. Pokušala je da povrati ravnoteţu, da vrati planetu u orbitu, da stvari sagleda iz objektivne perspektive, ali to nije bilo moguće pod pritiskom tih neumoljivih probojnih usana.