Ništa naročito nisam radio ostatak nedelje. Praznik Hrista bio je u toku. Otišao sam 2-3 puta na trke, jednom čak ostao bez kinte. Napisao sam perverznu priču o seks čarobnjaku, napisao 10-12 pesama, drkao i zvao telefonom Saru i Debru svake noći.

Ništa naročito nisam radio ostatak nedelje. Praznik Hrista bio je u toku. Otišao sam 2-3 puta na trke, jednom čak ostao bez kinte. Napisao sam perverznu priču o seks čarobnjaku, napisao 10-12 pesama, drkao i zvao telefonom Saru i Debru svake noći.
Jedne noći zvao sam Kesi i javio se muškarac. Zbogom Kesi. Razmišljao sam o raskidima, kako je to teško, mada obično tek kad raskinete s jednom ženom upoznate drugu. Morao sam da okusim žene da ih stvarno upoznam, uđem u njihovu nutrinu. Mogao sam da izmišljam muškarce jer sam bio jedan od njih, ali žene nisam bio u stanju da izmislim a da ih prethodno ne upoznam. Zato sam ih istraživao što sam bolje umeo i unutra sam pronašao ljudska bića. Pisanje bude zaboravljeno. Pisanje je mnogo beznačajnije od samog događaja kad je đogađaju kraj. Ono je samo rezime svega. Čovek ne mora da poseduje ženu da bi se osećao stvarnim u granicama svojih sposobnosti, ali dobro je ako zna par žena. U trenutku kad veza počne da se raspada, osetiće kako izgleda biti istinski usamljen i izluđen i tako će shvatiti s čim mora da se suoči, na kraju, kad mu kucne poslednji čas. Bio sam sentimentalan u pogledu raznih stvari: ženske cipele ispod kreveta; zaboravljena šnala kod ogledala; način na koji kažu: »Piški mi se...«; trake za kosu; šetanje s njima niz bulevar u pola 2 po podne — samo dvoje ljudi koji idu zajedno; duge noći u kojima se pije i puši, razgovara; ubeđivanje; pomisao na samoubistvo; kad zajedno jedete i lepo vam je; šale, smeh iz čista mira; osećaj čudesa u vazduhu; sedenje u parkiranim kolima zajedno; upoređivanje starih ljubavi u 3 ujutru; kad ti kažu da hrčeš, čuješ nju kako hrče; majke, ćerke, sinovi, mačke, kerovi; nekad smrt, a nekad razvod, ali uvek živiš dalje, uvek sve na kraju shvatiš; kad čitaš novine sam u nekom bifeu i osećaš mučninu što je ona sada udata za zubara s koeficijentom inteligencije 95; konjske trke, parkovi, izleti; čak i zatvori; njeni tupavi prijatelji, tvoji tupavi prijatelji; kad se napiješ, njeno đuskanje; tvoj flert, njen flert; njene pilule; tvoje jebanje sa strane, isto to kod nje; spavanje zajedno ... Izbor nije bio stvar procene, sama potreba te nagoni da biraš. Biti iznad dobra i zla vredi u teoriji, ali ako hoćeš da živiš dalje, moraš da vršiš izbor: neke su nežnije od drugih, neke su jednostavno više zainteresovane za tebe, a ponekad su neophodne one što su spolja lepe a iznutra hladne, samo radi krvavog, jebenog gaženja, kao krvavi, jebeni film. One nežnije se bolje jebu. zbilja, i kad ste neko vreme u njihovoj blizini, izgledaju vam divne, jer su stvarno takve. Mislio sam na Saru, ona je imala u sebi tako nešto izuzetno. Samo da nije bilo Drajer Babe što drži taj prokleti znak STOP. Onda je došao Sarin rođendan, 11. novembar, Dan Veterana. U međuvremenu, našli smo se još dvaput, jednom kod nje, jednom kod mene. Dobro smo se zezali zajedno i to je davalo lepe izglede. Ona je bila čudna, ali vrlo originalna i inventivna; bilo je trenutaka sreće... osim u krevetu . .. bilo je goruće ... Drajer Baba je stajao između nas. Gubio sam bitku protivu Boga. »Jebanje nije tako bitno«, rekla mi je. Krenuo sam u egzotični restoran na uglu Holivud Bulevara i Fontana Avenije, Kod Tetka Besi. Kelneri su bili odvratan svet — mladi crnci d mladi belci visoke inteligencije koja se pretvorila u visoki snobizam. Šepurili su se naokolo ignorišući i vređajući mušterije. Žene koje su tu radile bile su glomazne, nosile su široke mlohave bluze, klonulih glava kao u nekom uspavanom stanju srama. Mušterije su bili sivi čupoglavci koji su gutali uvrede i vraćali se po nove. Mene ti kelneri nisu arkali, pa sam im dozvolio da požive još koji dan ... Kupio sam Sari poklon za rođendan, glavna stvar bio je matični mleč pčela, u stvari srž mnogih pčela izvađena iglom iz košnica. Nosio sam pletenu korpu i u njoj, osim matičnog mleča, bilo je nekih štapića kao pribor za jelo, morske soli, dva nara (organska), dve jabuke (organske) i semenja od suncokreta. Matični mleč bio je glavna stvar, i bio je veoma skup. Sara je dosta pričala o njemu, kako ga želi. Ali rekla je da ne može to sebi da priušti. Vozio sam ka Sarinoj kući. Nosio sam i nekoliko flaša vina. Jednu sam počistio za vreme brijanja. Retko sam se brijao, ali sad sam se obrijao za Sarin rođendan i noć Veterana. Ona je bila dobra žena. Njen način razmišljanja bio je šarmantan i, začudo, njeno uzdržavanje od odnosa moglo se shvatiti. Mislim, kako je ona gledala na to, da se treba sačuvati za pravog čoveka. Nije da sam ja bio taj pravi čovek, ali njena očigledna izuzetnost lepo bi izgledala sedeći uz moju očiglednu izuzetnost za stolom kafea u Parizu kada najzad postanem slavan. Bila je umiljata, smireno intelektualna, i ono najglavnije: imala je tu ludu dozu crvenog u zlatu svoje kose. Takoreći, kao da sam decenijama tražio tu boju ... možda i duže. Stao sam usput kod jednog bara na Autoputu Obale Pacifika i naručio duplu votku sa sodom. Zabrinjavala me Sara. Govorila je da seks znači brak. Ubeđen sam bio da tako zaista i misli. Definitivno je postojalo nešto u njoj što je uzdržavalo od seksa. Mogao sam istovremeno da zamislim kako se podavala na razne načine i da je teško verovati da sam ja bio prvi kome je kurac surovo trljan o njenu picu. Pretpostavljao sam da je i ona zbunjena kao svi drugi. Zašto sam pristajao na sve to bila je tajna za mene. Nije mi čak ni bilo posebno stalo do toga da je pojebem. Nisam se slagao sa njenim idejama, ali mi se sviđala bez obzira na to. Možda sam postajao lenj. Možda sam bio umoran od seksa. Možda sam konačno počeo da starim. Srećan rođendan, Saro. Stigao sam do njene kuće i izvukao iz kola moju korpu zdravlja. Sara je bila u kuhinji. Seo sam sa vinom i korpom. »Saro, evo me!« Izašla je iz kuhinje. Ron nije bio tu, ali je ona bila uključila njegov stereo do daske. Oduvek sam mrzeo stereo uređaje. Kad živite u siromašnoj okolini, neprekidno slušate zvuke drugih ljudi, uključujući i kad se jebu, ali najodvratnija stvar je biti primoran da slušaš njihovu muziku puštenu do daske, totalno povraćanje koje traje satima. Kao dodatak obično ostave prozore otvorene, ubeđeni da ćete i vi uživati u onom u čemu oni uživaju. Kod Sare je pevala Džudi Garland. Sviđala mi se Džudi Garland, pomalo, naročito njena pojava na Mitingu u Njujorku. Ali odjednom je zvučala suviše bučno, dok je vikala svoje sentimentalno sranje. »Isusa mu boga, Saro, utišaj to!« Utišala je, ali samo malo. Otvorila je jednu flašu vina i seli smo za sto jedno naspram drugog. Osećao sam se neobično razdraženo. Sara je uzela korpu i našla matični mleč. Bila je uzbuđena. Skinula je poklopac i probala ga »Ovo je tako jako«, reče ona. »To je srž ... Hoćeš malo?« »Ne, hvala.« »Spremam nam večeru.« »Dobro. Ali trebalo bi da te izvedem.« »Već sam je pristavila.« »Dobro onda.« »Ali fali mi putera. Moram da odem da ga kupim. Treba mi i paradajza i krastavaca sutra za radnju.« »Idem ja. Ovo je tvoj rođendan.« »Stvarno nećeš da probaš malo mleča?« »Ne, hvala, nema potrebe.« »Nemaš pojma koliko pčela treba da se ova tegla napuni.« »Srećan rođendan. Idem po puter i ostalo.« Popio sam još jedno vino, seo u Vagena i vozio do malog dućana. Našao sam puter, ali su paradajzi i krastavci izgledali staro i smežurano. Platio sam puter i krenuo naokolo tražeći veću prodavnicu. Našao sam jednu, kupio paradajz i krastavce i onda se vratio. Dok sam hodao stazom prema njenoj kući, čuo sam ga. Ponovo je bila uključila stereo do daske. Kako sam prilazio sve bliže i bliže, spopadala me neka mučnina; živci su mi bili napeti do krajnosti, onda mi je puko film. Ušao sam u kuću samo s kesom putera u ruci; ostavio sam paradajz i krastavce u kolima. Nemam pojma šta je sviralo; bilo je toliko glasno da nisam mogao da razaznam jedan zvuk od drugog. Sara je izašla iz kuhinje. »JEBO TE BOG«! dreknuo sam. »Šta je«? upita Sara. »NE ČUJEM!« »Šta?« »TAJ JEBENI STEREO SE MNOGO DERE! JE L' TI JASNO!« »Šta?« »ODLAZIM!« »Ne!« Okrenuo sam se i tresnuo vratima za sobom. Došao sam do Vagena i ugledao kesu krastavaca i paradajza koju sam zaboravio. Pokupio sam ih i vratio se stazom. Susreli smo se. Gurnuo sam joj kesu u ruke. »Na.« Onda sam se okrenuo i pošao ka kolima. »Ti odvratni odvratni gade pokvareni!« vrištala je. Bacila je kesu na mene. Pogodila me usred leda. Okrenula se i utrčala u kuću. Pogledao sam u paradajze i krastavce razbacane po zemlji, na mesečini. Za trenutak sam pomislio da ih pokupim. Onda sam se okrenuo i otišao.