I u svemu tome sam se našla jer sam dopustila dečku da mi pruži oralni se*s. Sa bivšim dečkom sam raskinula, a onda ga srela u klubu i povela ga kući. oralni se*s. Primetila sam da osećam neuobičajeni bol, ali se nisam preterano zabrinula, samo sam mu rekla da malo uspori. Ranije nisam morala da ga upozoravam na to, ali sam mislila da je samo preterano uzbuđen što smo ponovo zajedno. Posle toga smo pokušali da imamo odnos, ali nisam mogla jer me je vulva previše bolela. Kada sam otišla do toaleta videla sam da su mi stidne usne uvećane, ali sam mislila da je to zato što sam bila previše uzbuđena. Vratili smo se u klub, ali previše me je bolelo pa sam otišla nazad kući. Pešačila sam i primetila da ne mogu da hodam normalno zbog bola. Mislila sam da će sve proći ujutro. Nije prošlo. Kada sam se probudila, zatekla sam praktično crne stidne usne. Toliko su se nadule da se nije videlo odakle pi*kim. Kada sam p**kila, nenormalno me je peklo Nisam mogla ni da obučem veš, niti da sednem, pa sam na kola zaboravila i nekako se odgegala do bolnice, a svaki korak me je dovodio do suza od bola. Došla sam na red i skinula se. Sestra je ostala u šoku. Hitno je otrčala do ginekologa. A najgora stvar u celoj priči je to što sam sve morala da ubeđujem da mi je to od or*lnog seksa. Niko mi noje verovao. A onda je ginekolog objasnio šta mi se dogodilo. U suštini, dečko mi je tako nasilno sisao stidne usne da su popucali svi kapilari. I ne samo to, nekako je uspeo da mi skroz oguli prvi sloj kože na malim usminama. To, naravno, nisam mogla da vidim sama, već mi je rekao gin*kolog. Rekao mi je da i dalje krvare i da izgleda kao užasna opekotina. Rekao mi je i da takav slučaj nije video nikad u karijeri.Na kraju mi je..Nalazio sam se opet u Los Anđelesu, skoro nedelju i po dana. Bila je noć. Zazvonio je telefon. Javila mi se Sesilija, jecala je. »Henk, Bil je mrtav. Ti si prvi koga zovem.« »Isuse, Sesilija, ne znam šta da kažem.« »Bilo mi je tako drago onda kad si došao. Otkad si otišao, Bil je samo o tebi pričao. Ti ne znaš šta je tvoja poseta značila za njega.« »Šta se desilo?« »Žalio se da mu je jako loše, pa smo ga odveli u bolnicu i za dva sata je bio mrtav. Znam da će ljudi da misle da je umro od droge, ali nije. Iako sam htela da se razvedem, ja sam ga volela.« »Verujem ti.« »Neću da ti dosađujem svim tim stvarima.« »U redu je, Bil bi to shvatio. Ne znam samo šta da kažem da ti pomogne. Malo sam šokiran. Da te pozovem kasnije da vidim kako si.« »Hoćeš?« »Normalno.« U tome je problem kod pića, pomislih, dok sam sipao sebi piće. Ako se desi nešto loše, piješ da zaboraviš; ako se desi nešto dobro, piješ da proslaviš; a ako se ništa ne desi, piješ da se nešto dešava. Takav bolestan i nesrećan kakav je bio, Bil ipak nije ličio na nekog ko treba da umre. Ima mnogo takvih smrti i mi znamo za smrt i mislimo na nju skoro svaki dan, ali kada se dogodi takva neočekivana smrt, i kad je to bilo izuzetno i vredno ljubavi ljudsko biće, onda je teško, veoma, bez obzira koliko je već drugih ljudi pomrlo, dobrih, loših ili nepoznatih. Javio sam se Sesiliji te noći, i javio sam joj se opet sledeće noći, i još jednom posle toga, a onda sam prestao da se javljam
0 comments:
Post a Comment