Sve su oni krivi što su me nagovorili, a meni nema gore od gorega kada mi netko kaže da nemam muda za nešto. E tada je najgore napravim stvari samo da se dokažem da me nije ničega strah i da itekako imam muda za sve što si zamislimo u svojoj glavi. Ne želim biti kukavica u ničemu. Pa tako nisam htjela niti u tome ispasti netko ko se nečega boji. S njih sedam se najviše družila još od škole i nekako su mi odgovarali kao društvo zaista. Stvarno mi je ljepo bilo sa njima, i tu smo večer bili vani zabavljali se kada su oni došli na ideju da spavaju svi od jednom sa mnom i da su sigurni da ih ja ne bih mogla izdržati a nema mi gore kad mi netko kaže da nešto ne mogu. Tako sam i pristala na to samo da im dokažem da ja to mogu i te kako, moram priznati da mi je do pola bilo super i zaista jedno predivno iskustvo koje je trajalo satima. Ali isto tako sve ima svoje posljedice završila sam u bolnici sa..Osmeh je postao širi, a jamica na obrazu dublja. - U pravu ste, nije mi ţao. Ali dr Norvud mi je dozvolila da dođem u učionicu. Mislila je da bi trebalo da vidim vaše nastavne tehnike. Usne je skupila u grimasu neodobravanja. Zatim je uzdahnula. Predaće se ovoga puta, ali nije nameravala da to učini bez borbe. - Deco - rekla je i pokazivala u isto vreme - ovo je g. Rivington. Svi poznajete Dţenifer Rivington? Ovo je njen otac. Deca su ga pozdravila osmehom, a neka su pokazala znak za zdravo. Ona među njima koja su pomalo čula, čak su i izgovorila pozdrav. - Sedite, g. Rivington. - Pokazala je na stoličicu za učenike. Namršteno je gledao dok je sa teškoćom svoje visoko telo spuštao u smešno malu stolicu. Neka deca su počela da se smeju, a i Lori je bilo teško da im se ne pridruţi. Kada se konačno smestio, kolenima je maltene dodirivao bradu. Bio je besprekorno obučen u braon sportske pantalone i kašmirski blejzer. Nosio je belu košulju na pruge različitih nijansi braon boje. Oko vrata je vezao tamnobraon kravatu. - Radimo predloge, g. Rivington. Dođi, Dţe-fe, i pokaţi Dţeniferinom tati šta si naučio. Lori je na tablu zalepila nekoliko velikih, sjajnih slika jabuka. Drečavoţuti crvići veselog osmeha i krupnih očiju nalazili su se ispod, iza, ispred jabuka ili na njima. Deca su usvajala pojam predloga, štampanu reč i znak tako što su pokazivala crve na jabukama. - A sada ti - rekla je Lori, okrećući se ka Drejku kada su svi učenici završili veţbu. - Šta? - uzviknuo je. Deca su počela da se smeju kada je Lori uhvatila Drejka za lakat i podigla ga na noge, a potom ga postavila ispred table. Pokazivač je usmerila na jednu jabuku i pitala znakovnim jezikom: - Gde je crvić? Zelenim očima je prodorno gledao kao da će je zadaviti, ali ona se samo ljupko nasmešila. -Svakako ovo ne moţe biti preteško za vas - prokomentarisala je preterano ljubazno. Pokazao je znak za odgovarajući predlog. - Celu rečenicu, molim vas. Dugim osunčanim prstima pokazao je čitavu rečenicu u trenutku kada se oglasilo zvono za kraj časa. Neki od učenika su mogli da čuju taj prodoran zvuk i počeli su da se komešaju u stolicama. 20 - U redu, deco, idite! - rekla je i pokazala Lori. Nije im trebalo dodatno ohrabrenje da pojure ka vratima. Ona je ostala sama sa Drejkom. - Odlična zamka. Da li svim roditeljima koji te posete pruţaš ovu vrstu personalizovane paţnje? - zareţao je. - Većina roditelja koji nam dolaze u posetu su dovoljno lepo vaspitani da ne upadaju usred časa i traţe personalizovanu paţnju. - Touche - odgovorio je uz minimalnu dozu kajanja u glasu. - Pošto sam već na tvojoj crnoj listi, obezbediću svoj ostanak na njoj tako što ću te obavestiti da ćeš izaći na večeru sa mnom. Gledala ga je sa nevericom. - Vi ne samo da ste nevaspitani, g. Rivington, već ste i sišli s uma. Ne idem ja nikuda s vama. - Ideš, ideš. Doktorka Norvud je rekla da ćeš večerati sa mnom. - Nisam znala da doktorka Norvud ima agenciju za romantično posredovanje. - Rekao sam joj da bih ţeleo da sa tobom po-razgovaram uz večeru. Odgovorila je da misli da bi to bila odlična ideja. - To je daleko od naredbe. Ona je moja di-rektorka, ne majka. - Hoćeš li? - Šta? - Da izađeš na večeru sa mnom? Tokom razgovora, Lori je sređivala učionicu". On ju je pratio u stopu. Svaki put kada bi se okrenula zatekla bi ga tik uz sebe. Pruţila je ruku da dohvati tašnu iz najniţe fijoke stola i glasno je zalupila dok se uspravljala. Naginjao se nad njom dok je ona uzmicala kako bi povećala prostor među njima. - Ne čuješ baš dobro, je li tako? Rekla sam ti da ne idem na večeru sa tobom, i gotovo. Što se mene tiče, nemamo o čemu da razgovaramo. Sve što si imao rekao si mi prošli put, a i ja sam bila potpuno iskrena. Odlučno joj je stisnuo zglob ruke dok je pokušavala da prođe pored njega. Dodir njegovih prstiju bio je topao i čvrst i još je malo ubrzao ritam njenog bila koje je pulsiralo pod njima. - Izvinjavam se zbog svih grubosti koje sam izgovorio. On je glumac, rekla je Lori sebi. Moţe da prikaţe bilo koje osećanje ili stav koji poţeli. Sumnjala je u njegovu iskrenost i to je iskazala skeptičnim izrazom lica. - Iskreno to mislim - rekao je malo čvršće stegavši njen zglob. - Tada nisam imao uvida u tvoje profesionalne kompetencije. Nisam znao koliko iskustva imaš u radu sa gluvom decom. Nisam znao da imaš gluvu sestru.
0 comments:
Post a Comment