Uveče, posle večere, Džoana je iznela nešto meskalina. »Jesi ikad probao ovu stvar?« »Ne.« »Hoćeš da probaš?« »Dobro.« Džoana je imala neke boje i četke i papire razbacane po stolu.

Uveče, posle večere, Džoana je iznela nešto meskalina. »Jesi ikad probao ovu stvar?« »Ne.« »Hoćeš da probaš?« »Dobro.« Džoana je imala neke boje i četke i papire razbacane po stolu.

Prisetio sam se da skuplja slike. I da je kupila neke moje slike. Pili smo Haineken pivo čitavo veče, ali smo još bili trezni. »Ovo je veoma jaka stvar.« »Šta čini?« »Dovodi te u čudno stanje. Može i da ti se smuči. Kad povraćaš, dospevaš u još čudnije stanje, ali više volim da ne povraćam, pa ćemo da popijemo malo sode bikarbone s tim. Izgleda da je glavna stvar kod meskalina što čini da osetiš užas.« »Osetio sam to i bez pomagala.« Počeo sam da slikam. Džoana je uključila stereo. Bila je to veoma čudna muzika, ali mi je godila. Pogledao sam oko sebe, ali je Džoana negde nestala. Nije me bilo briga. Slikao sam čoveka koji je izvršio samoubistvo, obesio se konopcem o gredu na tavanici. Upotrebio sam mnogo žutih boja, mrtvi čovek bio je tako blistav i lep. Onda je nešto kazalo: »Henk... « To je stajalo tačno iza mene. Đipio sam sa stolice: »ISUSE HRISTE! O ISUSE BEM TE HRISTE!« Sitni ledeni mehurići potekli su mi uz zglobove preko ramena i niz leđa. Drhtao sam i tresao se. Pogledao sam oko sebe. Džoana je stajala iza mene. »Da mi to više nisi radila«, kazao sam joj. »Ne šunjaj se nikad više tako oko mene, ubiću te!« »Henk, samo sam došla po cigarete.« »Vidi ovu sliku.« »O, opasna je«, reče ona, »stvarno mi se sviđa!« »To je meskalin, šta li.« »Da, jeste.« »Dobro, daj dim, damo.« Džoana se nasmejala i zapalila nam dve. Počeo sam opet da slikam. Ovaj put mi je stvarno uspelo: ogroman zeleni vuk kako jebe crvenokosu, crvena kosa vije se iza nje, dok ga zeleni vuk nabija između njenih uzdignutih raširenih nogu. Ona je bespomoćna i prepuštena. Vuk je testeriše, a iznad glave gori noć, to je napolju, i zvezde repatice i mesec ih posmatraju. Bilo je vrelo, vrelo i puno boje. »Henk... « Skočio sam. I okrenuo se. Džoana je stajala iza mene. Sčepao sam je za vrat. »Jebo te bog, reko sam ti da mi se ne šunjaš... «Kad sam se probudio, ustao sam i upotrebio Džoaninu četkicu za zube, popio nekoliko čaša vode, oprao lice i ruke i vratio se u krevet. Džoana se okrenula i moja su usta pronašla njena. Kara mi se probudila. Stavio sam njenu ruku na mačora. Dohvatio sam je za kosu, vukući joj glavu unazad, ljubeći je, divljački. Mazio sam njenu picu. Dražio sam joj kliću bez prestanka. Bila je veoma mokra. Navukao sam je i smestio ga. Ostavio sam ga malo unutra. Osećao sam je kako ga pozdravlja. Bio sam sposoban za dugotrajan rad. Na kraju, nisam više bio u stanju da se suzdržavam. Bio sam sav mokar od znoja i srce mi je lupalo tako glasno da sam mogao da ga čujem. »Nisam baš u formi«, kazao sam joj. »Dopalo mi se. Da uzmemo džoint.« Stvorila je džoint, već zavijen. Dodavali smo ga jedno drugom. »Džoana«, rekoh, »još mi se spava. Mogao bih da legnem još jedno sat vremena.« »Normalno. Čim dokrajčimo ovaj džoint.« Dokrajčili smo džoint i ponovo se ispružili. Zaspao sam.