Sunday, September 17, 2017
Ujutru, Temi je našla recept u svojoj torbici. »Moram ovo da popunim«, reče ona. »Vidi.« Bio je izgužvan i mastilo se razlilo. »Šta je bilo s tim?
Ujutru, Temi je našla recept u svojoj torbici.
»Moram ovo da popunim«, reče ona. »Vidi.«
Bio je izgužvan i mastilo se razlilo.
»Šta je bilo s tim?
«
»Jebi ga, znaš mog brata kad nešto uvrti u glavu.«
»Znam tvog brata. Duguje mi dvadeset dolara.«
»Eto, probao je da mi otme taj recept. Hteo je da me zadavi.
Stavila sam recept u usta i progutala ga. Bar sam se pravila da sam
ga progutala. Nije bio siguran. To je bilo onda kad sam ti
telefonirala i zvala te da dođeš i podeliš mu ćuške. Onda je odustao.
Ali ja sam zadržala recept u ustima. Nisam ga još upotrebila. Mogu
sad da ga popunim. Vredi pokušati.«
»Kako ti kažeš.«
Spustili smo se liftom do ulice. Bilo je preko 35 stepeni. Jedva
sam se kretao. Temi je koračala ispred mene, a ja sam išao iza nje i
pratio je dok se zanosila s jedne na drugu stranu trotoara.
»Ajde!« reče ona. »Šta si stao!«
Bila je drogirana nečim, izgleda pilulama za smirenje. Prava
lujka. Došla je do jednog kioska i počela da zuri u neki časopis.
Mislim da je bio Verajeti. Stajala je tako i stajala. Stajao sam pored
nje. Bilo je dosadno i besmisleno. Ona je samo zurila u Verajeti.
»Slušaj, sestro, ili kupuj prokletu stvar, ili se miči!« To se
javio čovek iz kioska.
Temi se pomakla. »Bože blagi, užasno mesto ovaj Njujork!
Samo sam htela da vidim ima li nešto da se pročita!«
Temi je krenula dalje, mešajući dupetom, teturajući se s jedne
na drugu stranu trotoara. U Holivudu, kola bi se zaustavljala uz
ivičnjak, crnci bi je saletali ponudama, mnogi bi je muvali,
dobacivali joj, aplaudirali. Njujork je bio drukčiji; bio je sav
umoran i iznuren i prezirao je telo.
Našli smo se u crnačkom kvartu. Posmatrali su nas kako
prolazimo: riđokosa duge kose, drogirana, i matori sa sedim
dlakama u bradi koji umorno gilja iza nje. Bacio sam pogled na te
ljude što sede na svojim ulazima; imali su dobra lica. Sviđali su mi
se. Sviđali su mi se više od nje.
Hodao sam iza Temi dalje niz ulicu. Onda se pojavila radnja
sa nameštajem. Ispred radnje je stajala polomljena stolica. Temi je
prišla toj odbačenoj stolici i stala, zureći u nju. Izgledala je
hipnotisano. Zurila je i dalje u stolicu. Dodirnula ju je prstom.
Minuti su prolazili. Zatim je sela na nju.
»Znaš šta«, rekoh, »vraćam se u hotel. Ti radi šta god ti je
drago.«
Temi me nije ni pogledala. Prevlačila je prstima napred i
nazad duž naslona za ruke na stolici. Bila je u svom svetu. Okrenuo
sam se i otišao, natrag u Čelzi.
Uzeo sam usput pivo i popeo se liftom. Svukao sam se,
istuširao, namestio par jastuka na uzglavlje kreveta i nategnuo pivo.
Čitanja su me uništavala. Dušu su mi vadila. Dokrajčio sam jedno
pivo i otvorio drugo. Čitanja vam ponekad pribave i neko dupe.
Rok zvezde dobijaju dupe; bokseri u usponu dobijaju dupe; veliki
borci s bikovima dobijaju device. U neku ruku, samo borci s
bikovima zaslužuju nešto od toga.
Neko je kucao na vrata. Ustao sam i odškrinuo ih. Temi.
Gurnula je vrata i ušla.
»Naletela sam na jednog prljavog jevrejskog gada. Tražio mi
12 dolara da ispuni recept! To košta 6 dolara na obali. Rekla sam
mu da imam samo 6. Ignorisao me. Prljavi ješa iz Harlema! Je l'
mogu da dobijem pivo?«
Temi je uzela pivo i sela na prozor, izbacila je napolje jednu
nogu, jednu ruku, s drugom unutra, držeći se za otvoren prozor.
»Hoću da vidim Kip Slobode. Hoću da vidim Koni Ajlend«,
reče ona.
Uzeo sam još jedno pivo.
»Jao, baš je lepo napolju! Lepo i sveže.«
Temi se nagnula kroz prozor, gledajući.
Onda je kriknula.
Omakla joj se ruka kojom se držala za prozor. Video sam
kako joj veći deo tela ispada napolje. Zatim se vratilo. Ubacila je
nekako sebe unutra. Sedela je tako, ošamućena.
»Bilo je baš blizu«, rekoh. »Ispala bi dobra pesma. Izgubio
sam mnogo žena na razne načine, ali ovo bi bilo nešto novo.«
Temi je otišla do kreveta. Legla je i zabila lice u jastuk.
Shvatio sam da je još drogirana. Onda se otkotrljala s kreveta. Pala
je pravo na leđa. Nije se ni pomerila. Prišao sam joj, podigao je i
vratio na krevet. Uhvatio sam je za kosu i krvnički je poljubio.
»Ej, šta radiš?«
Dobro sam upamtio da mi je obećala dupe ako je povedem.
Prevrnuo sam je na stomak, zadigao joj haljinu, povukao joj gaćice
naniže. Popeo sam se na nju i gurao ga, tražeći pičku. Džarao sam i
džarao. Ušao je. Klizio je sve dublje i dublje. Pošteno sam joj ga
nabio. Tiho je stenjala. Onda je zazvonio telefon. Izvadio sam ga,
ustao i podigao slušalicu. Bio je to Gari Benson.
»Dolazim s magnetofonom za onaj radio intervju.«
»Kada?«
»Za jedno 45 minuta.«
Spustio sam slušalicu i vratio se Temi. Stajao mi je i dalje.
Uhvatio sam je za kosu, još jedan divljački poljubac. Oči su joj bile
zatvorene, njena usta beživotna. Opet sam je naguzio. Napolju su
sedeli na požarnim stepenicama. Kad sunce počne da zalazi i pojavi
se malo hlada, izlazili su da se osveže. Ljudi iz Njujorka sedeli su
tamo napolju i pili pivo i koka-kolu i vodu s ledom. Preživeli su još
jedan dan i pušili svoje cigarete. Ostati u životu bio je podvig.
Ukrasili su saksijama svoje požarne stepenice. Snalazili su se s
onim što imaju.
Krenuo sam pravo u Teminu utrobu. Kao kerovi. Kerovi znaju
šta valja. Naglo sam ga izvlačio. Lepo je bilo ne biti u pošti. Rokao
sam i kokao njeno telo. Uprkos pilulama o kojima je pokušavala da
priča. »Henk ... « mrmljala je.
Najzad sam svršio, zatim se odmarao na njoj. Oboje smo bili
obliveni znojem. Prevrnuo sam se, ustao, svukao se i otišao pod
tuš. Još jednom sam odjebao ovu riđokosu, 32 godine mlađu od
mene. Baš mi je bilo lepo pod tušem. Nameravao sam da poživim
do 80, da mogu i tada da jebem 18-godišnju devojku. Erkondišn
nije radio, ali tuš jeste. Stvarno je prijao. Bio sam spreman za taj
radio intervju
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
0 comments:
Post a Comment