Sledećeg jutra, zazvonio je telefon. Lidija je već bila otišla svojoj kući. Bio je to Bobi, klinac iz kraja, koji je radio u porno knjižari.

Sledećeg jutra, zazvonio je telefon. Lidija je već bila otišla svojoj kući. Bio je to Bobi, klinac iz kraja, koji je radio u porno knjižari.

»Majndi je ovde kod mene. Želi da dođeš i razgovaraš s njom.« »Dobro.« Otišao sam tamo s tri flaše piva. Majndi je bila obučena, nosila je visoke štikle i providnu crnu opremu iz Frederiksa. To je izgledalo kao haljina za lutke i videle su joj se crne gaćice. Nije nosila prsluče. Valeri nije bila kod kuće. Seo sam i otvorio piva i dodao flaše. »Ti se vraćaš Lidiji, Henk?« upita Majndi. »Žao mi je, da. Vraćam se.« »Kvarno je to što se desilo. Mislila sam da je između tebe i Lidije sve svršeno.« »I ja sam mislio. Čudne su to stvari.« »Sva odeća mi je kod tebe. Moraću da dođem po nju.« »Normalno.« »Jesi siguran da je otišla?« »Da.« »Ponaša se kao mangaš, ta žena, ponaša se kao muško.« »Ja znam da nije«, rekoh. Majndi je ustala i pošla u kupatilo. Bobi me pogleda. »Karao sam je«, reče on. »Ne krivi nju. Nije imala gde da ode.« »Ne krivim je.« »Valeri ju je povela kod Frederiksa da je oraspoloži. Nabacila je novu haljinu.« Majndi je izašla iz kupatila. Videlo se da je plakala. »Majndi«, rekoh, »moram da idem.« »Doći ću kasnije po stvari.« Ustao sam i izašao napolje. Majndi je pošla za mnom. »Zagrli me«, rekla je. Zagrlio sam je. Plakala je. »Nemoj nikada da me zaboraviš... nikada!« Hodao sam do kuće i mislio, pitao se: da li je Bobi karao Majndi? Bobi i Valeri su upražnjavali mnoge čudne nove stvari. Ignorisao sam nepostojanje uobičajenih osećanja kod njih dvoje. Bio je to način na koji su sve radili, bez pokazivanja ikakvih emocija. Isti način na koji bi neko drugi zevao ili kuvao krompir.