Top Ad 728x90

Saturday, September 23, 2017

Da umirim Lidiju, pristao sam da idem u Mjulshed, Jutah. Njena sestra je kampovala u planinama. Sestre su u stvari posedovale dosta zemlje, nasleđene od oca. Glendolina, jedna od sestara, imala je šator razapet u šumi.

Da umirim Lidiju, pristao sam da idem u Mjulshed, Jutah. Njena sestra je kampovala u planinama. Sestre su u stvari posedovale dosta zemlje, nasleđene od oca. Glendolina, jedna od sestara, imala je šator razapet u šumi.

Pisala je roman: Divlja Žena u Planinama. Ostale sestre trebale su svaki čas da stignu. Lidija i ja došli smo prvi. Imali smo neki mini šator. Stisnuli smo se u njemu prve noći, a komarci su se stisnuli unutra s nama. Bilo je surovo. Ujutru smo posedali oko logorske vatre. Glenciolina i Lidija su skuvale doručak. Ja sam doneo za 40 dolara namirnica, koje su uključivale u sebi nekoliko gajbica piva. Ostavio sam ga da se hladi u planinskom izvoru. Završili smo s doručkom. Pomogao sam oko sudova, a onda je Glendolina izvukla svoj roman i čitala nam. Nije bilo tako loše, ali vrlo diletantski i tražilo je dosta popravki. Glendolina je polazila od toga da je čitalac fasciniran njenim životom isto koliko i ona — a to je bila smrtna greška. Ostale smrtne greške koje je napravila bile su suviše brojne da bi se pominjale. Otišao sam do izvora i vratio se s tri flaše piva. Devojke su rekle ne, nijedna ga nije htela. Bile su veoma antipivski raspoložene. Raspravljali smo o Glendolininom romanu. Došao sam do zaključka da je svako ko naglas čita drugima svoje romane obavezno sumnjiv. Ako to nije onaj stari poljubac smrti, onda ne znam šta jeste. Razgovor se promenio i devojke su počele da ćaskaju o muškarcima, zabavama, plesu, seksu. Glendolina je imala visok, uzbuđen glas i nervozno se smejala, stalno se smejala. Imala je preko 40 godina, bila je prilično debela i veoma aljkava. Osim toga, baš kao i ja, bila je jednostavno ružna. Glendolina mora da je non-stop pričala više od sat vremena, isključivo o seksu. Počelo je da mi se vrti u glavi. Mahala je rukama iznad glave: »JA SAM DIVLJA ŽENA IZ PLANINE! O GDE O GDE JE ČOVEK, PRAVI ČOVEK HRABAR DA ME UZME?« Šta ćeš, taj sigurno nije u blizini, mislio sam. Pogledao sam Lidiju. »Ajmo u šetnju.« »Ne«, reče ona, »hoću da čitam ovu knjigu.« Zvala se Ljubav i Orgazam: Revolucionarni Vodič do Seksualnog Zadovoljenja. »Dobro«, rekoh. »prošetaću malo.« Popeo sam se do planinskog izvora. Izvadio sam pivo, otvorio ga i seo da popijem. Našao sam se u klopci u šumama i gorama sa dve lude žene. Njih dve su uništavale svu radost jebanja pričajući non-stop o tome. I ja sam voleo da jebem, ali to nije bila moja religija. Ima i suviše smešnih i tragičnih stvari u vezi s tim. Ljudi izgleda nisu znali kako da izađu nakraj s tim stvarima. Zato su napravili igračku od toga. Igračku koja uništava ljude. Glavna stvar, smislio sam, bilo je naći pravu ženu. Ali kako? Imao sam kod sebe crveni notes i olovku. Nažvrljao sam misaonu pesmu u notesu. Onda sam odšetao ka jezeru. Vens Pestjurs, tako se zvalo mesto. Sestre su posedovale veći deo toga. Morao sam da kenjam. Skinuo sam pantalone i čučnuo u žbunje s muvama i komarcima. Uvek sam bio za prednosti koje pruža grad. Morao sam da se obrišem lišćem. Prišao sam jezeru i gurnuo jednu nogu u vodu. Led ledeni. Budi čovek, matori. Uđi. Koža mi je bila bela kao slonovača. Osetio sam se vrlo mator, vrlo mekan. Ušao sam u ledenu vodu. Ušao sam do pojasa, zatim duboko udahnuo i bacio se. Bio sam skroz unutra! Mulj se uskomešao sa dna i ušao mi u uši, usta, u kosu. Stajao sam tako u blatnjavoj vodi i cvokotao zubima. Dugo sam čekao da se voda smiri i izbistri. Zatim sam izašao. Obukao sam se i krenuo ivicom jezera. Kad sam došao do kraja jezera, čuo sam zvuk, kao od vodopada. Krenuo sam u šumu, idući prema zvuku. Morao sam da se verem oko nekih stena, preko neke rupčage. Zvuk je postajao sve bliži i bliži. Muve i komarci vrveli su svuda po meni. Muve su bile velike i ljute i gladne, mnogo veće od gradskih muva, i znale su da prepoznaju hranu kad je vide. Prokrčio sam sebi put kroz neko gusto grmlje i evo ga: moj prvi u životu, stvarni bogomdani vodopad. Voda se samo lila niz planinu i preko ivica stena. Bio je divan. Voda je padala i padala. Ta voda je odnekud dolazila. I nekuda je odlazila. Mora da je bilo jedno 3-4 potoka koji su verovatno vodili u jezero. Na kraju sam se umorio od gledanja i rešio da se vratim. I to sam rešio da se vratim drugim putem, prečicom. Probio sam put naniže ka suprotnoj strani jezera i presekao prema kampu. Znao sam otprilike gde je. Još sam imao moj crveni notes. Stao sam i napisao još jednu pesmu, manje misaonu, a onda produžio. Hodao sam dalje. Kamp se nije pojavljivao. Hodao sam dalje. Gledao sam oko sebe tražeći jezero. Nisam mogao da nađem jezero, nisam znao gde je. Odjednom mi je sinulo: IZGUBIO SAM SE. One uspaljene kučke su me izludele i sad sam se IZGUBIO. Gledao sam oko sebe. Nalazio sam se u podnožju planina i svuda oko mene bilo je drveće i žbunje. Nije bilo centra, nije bilo polazne tačke, nikakve veze između bilo čega. Osetio sam strah, pravi strah. Što sam im dozvolio da me izvuku iz mog grada, mog Los Anđelesa? Tamo čovek može da pozove taksi, može da telefonira. Tamo su postojala normalna rešenja za normalne probleme. Vens Pestjurs pružao se miljama i miljama oko mene. Odbacio sam moj crveni notes. Koja smrt za jednog pisca! Mogao sam da vidim to u novinama:

0 comments:

Post a Comment

Top Ad 728x90