Sedeo sam u gaćama jednog popodneva, nedelju dana kasnije. Neko je nežno zakucao na vrata. »Evo odmah«, rekoh. Nabacio sam ogrtač i otvorio vrata. »Mi smo dve devojke iz Nemačke.

Sedeo sam u gaćama jednog popodneva, nedelju dana kasnije. Neko je nežno zakucao na vrata. »Evo odmah«, rekoh. Nabacio sam ogrtač i otvorio vrata. »Mi smo dve devojke iz Nemačke.

Čitale smo vaše knjige.« Jedna je izgledala kao da ima oko 19 godina, druga možda 22. Imao sam 2-3 knjige izdate u Nemačkoj u ograničenom tiražu. Rođen sam u Nemačkoj 1920. godine, u Andernahu. Kuća u kojoj sam proveo detinjstvo bila je sad javna kuća. Ne govorim nemački. Ali one su govorile engleski. »Uđite.« Sele su na kauč. »Ja sam Hilda«, reče ona od 19. »Ja sam Gertruda«, reče ona od 22. »Ja sam Henk.« »Mislimo da su vaše knjige veoma tužne i veoma smešne«, reče Gertruda. »Hvala.« Ustao sam i sipao 3 votke sa sodom. Napunio sam njihove čaše do vrha i napunio svoju. »Putujemo za Njujork. Mislile smo da stanemo malo«, reče Gertruda. Pričale su mi zatim kako su bile u Meksiku. Dobro su govorile engleski. Gertruda je bila teža, prava buca: sva sise i dupe. Hilda je bila mršava i čudna, izgledala je nekako napeto... kao da pati od zatvora, ali bila je privlačna. Dok sam pio, prekrstio sam noge. Ogrtač se rastvorio. »O«, reče Gertruda, »imate seksi noge!« »Da«, reče Hilda. »Znam«, rekoh ja. Devojke su me pratile u stopu s pićem. Ustao sam i napunio još tri. Kad sam opet sedao, pazio sam da me ogrtač pokrije kako treba. »Vi devojke možete da ostanete ovde par dana, odmorite se.« Ćutale su. »Ili ne morate da ostajete«, rekoh. »Kako vam volja. Možemo samo da popričamo malo. Neću da imate neke obaveze prema meni.« »Kladim se da znate mnogo žena«, reče Hilda. Čitale smo vaše knjige.« »Ja pišem fikciju.« »Šta je to fikcija?« »Fikcija je doterivanje života.« »Hoćete reći da lažete?« upita Gertruda. »Malo. Ne preterano.« »Imate li devojku«? upita Hilda. »Ne. Sad nemam.« »Ostaćemo«, reče Gertruda. »Ima samo jedan krevet.« »Nema veze.« »Samo još nešto... « »Šta?« »Moraću da spavam u sredini.« »Nema veze.« Nastavio sam da mućkam pića i ubrzo smo ostali bez. Pozvao sam prodavnicu pića. »Treba mi... « »Stani, prijatelju«, prekide me glas, »nema isporuka na stan pre 6 ujutru.« »Ma nemoj? Ja vam guram 200 dolara mesečno u gušu ... « »Ko je to?« »Kinaski.« »O, Kinaski... Šta ste ono želeli?« Kazao sam čoveku. Zatim: »Znate kako se stiže ovamo?« »O, da.« Stigao je za 8 minuta. Bio je to debeli Australijanac što se stalno znoji. Uzeo sam dve gajbice i spustio ih na stolicu. »Zdravo dame«, reče debeli Australijanac. One su ćutale. »Koliko je to, Arbakl?« 5 »Evo, to mu dođe 17 dolara i 94.« Dao sam mu dvadeseticu. Počeo je da kopa za kusurom. »Znaš ti nešto bolje. Kupi sebi novu kuću.« »Hvala, ser!« Zatim se nagnuo prema meni i upitao tihim glasom: »Bogo moj, kako to izvodite?« »Kucanjem«, rekoh. »Kucanjem?« »Da, oko 18 reči u minuti.« Izgurao sam ga natraške napolje i zatvorio vrata. Te noći legao sam sa njih dve u krevet, ja u sredini. Bili smo pijani. Prvo sam uhvatio jednu i ljubio je i milovao, a onda se okrenuo i uhvatio drugu. Malo jednu, malo drugu: bilo je to veoma zahvalno. Kasnije, prilično sam se dugo skoncentrisao na jednu, zatim se okrenuo i bacio se na drugu. Svaka je strpljivo čekala svoj red. Sve mi se pobrkalo. Gertruda je bila vatrenija, Hilda je bila mlađa. Vrteo sam guzicom, ležao i na jednoj i na drugoj, ali im ga nisam nabio. Na kraju sam se opredelio za Gertrudu. Međutim, nisam bio u stanju da nešto izvedem. Suviše sam popio. Gertruda i ja smo zaspali, moj kurac u njenoj šaci, njene sise u mojim šakama. Kurac mi je pao, njene sise ostale da stoje. 5 Arbakl — debeljko iz nemih komedija (prim. prev.) Sledećeg dana bila je velika vrućina i pijanka se nastavila. Naručio sam hranu telefonom. Uključio sam ventilator. Uglavnom smo ćutali. Te Švabice su volele svoja pića. Onda su obe izašle i sele na stari kauč ispred ulaznih vrata — Hilda u šorcu i brushalteru, a Gertruda u tesnom roze kombinezonu bez brusa i gaćica. Naišao je Maks, poštar. Gertruda je primila moju poštu. Jadni Maks, skoro je pao u nesvest. Mogao sam da vidim zavist i nevericu u njegovim očima. Ali, čujmo, on je imao socijalno i penzijsko ... Oko 2 po podne Hilda je objavila da ide u šetnju. Gertruda i ja uđosmo u kuću. Najzad se ipak desilo. Ležali smo na krevetu i zezali se s našim rajsferšlusima. Posle nekog vremena bacili smo se na posao. Zajahao sam je i munuo ga. Međutim, ušao je oštro ulevo, kao da je tu bila krivina. Sećao sam se samo jedne takve žene — ali to je ispalo dobro. Pomislih, zeza me, u stvari joj ga nisam ni stavio. Izvukao sam ga zato i ponovo ga nabio. Ušao je i opet naglo skrenuo ulevo. Koje sranje. Ili je ona imala razdrkanu pizdu, ili ja nisam penetrirao. Ubeđivao sam sebe da ona ima razdrkanu pizdu. Gurao sam i turao, skrećući svaki put u oštru levu krivinu. Radio sam i radio. Zatim sam imao osećaj kao da čukam u kosku. Bio je to šok. Odustao sam i prevrnuo se na stranu. »Žao mi je«, rekoh, »nešto me izgleda neće danas.« Gertruda je ćutala. Oboje smo ustali i obukli se. Zatim smo prešli u dnevnu sobu i seli i čekali Hildu. Pili smo i čekali. Hildi je trebalo dugo. Dugo, veoma dugo. Najzad se pojavila. »Zdravo«, rekoh. »Ko su svi ti crnci u tvom komšiluku«? upita ona. »Nemam pojma.« »Rekoše mi da mogu da zaradim 2000 dolara nedeljno.« »Šta bi radila?« »Nisu mi rekli.« Nemice su ostale još 2-3 dana. I dalje sam opaljivao tu levu krivinu u Gertrudi, čak i u treznom stanju. Hilda mi je rekla da je na tamponima, pa od nje nije bilo vajde. Najzad su pokupile svoje stvari i ja sam ih smestio u kola. Imale su velike rančeve koje su teglile na ramenima. Nemačke hipičke. Pratio sam njihove direktive. Okreni ovde, okreni tamo. Peli smo se sve više i više u Bregove Holivuda. Zašli smo na bogatu teritoriju. Već sam bio zaboravio da neki ljudi sasvim lepo žive dok većina drugih jede svoja govna za doručak. Kada živite tamo gde ja živim, počnete da verujete kako svako drugo mesto liči na vaše izdrkano mesto. »Tu smo«, reče Gertruda. Vagen se nalazio na dnu dugog vijugavog kolskog puta. Tamo negde u visini bila je kuća, velika velika kuća sa svim stvarima unutra i oko nje, kao što već imaju takve kuće. »Bolje da se same popnemo«, reče Gertruda. »Nema problema«, rekoh. Izašle su. Okrenuo sam Vagena. Stajale su na kapiji i mahale mi s rančevima na leđima. Mahnuo sam i ja njima. Onda sam krenuo, izbacio iz brzine i otklizio naniže izvan bregova