Odveo sam Tanju na aerodrom sledećeg popodneva. Popili smo piće u istom baru. Visoke meleskinje nije bilo; sva ta noga bila je s nekim drugim.

Odveo sam Tanju na aerodrom sledećeg popodneva. Popili smo piće u istom baru. Visoke meleskinje nije bilo; sva ta noga bila je s nekim drugim.

»Pisaću ti«, reče Tanja. »Dobro.« »Je l' misliš da sam neka fuksa?« »Ne. Voliš seks i nema ništa loše u tome.« »I ti se zbilja unosiš.« »Ima mnogo puritanskog u meni. Puritanci mogu da uživaju u seksu više nego iko.« »Ti se zaista ponašaš nevinije od bilo kog čoveka kojeg sam ikad upoznala.« »U neku ruku, oduvek sam bio devica ... « »Volela bih da ja mogu to da kažem.« »Još jedno piće.« »Normalno.« Pili smo ćuteći. Onda je došlo vreme za polazak. Poljubio sam Tanju za rastanak izvan prolaza za obezbeđenje, zatim se spustio liftom dole. Vožnja kući bila je beznačajna. Pomislih, eto, opet sam sam. Morao bih da se bacim na neko jebeno pisanje ili da se vratim u robove. Nema šanse da me opet prime u poštare. Čovek mora da obavlja svoj posao, štono kažu. Stigao sam u dvorište. Ničeg nije bilo u poštanskom sandučetu. Seo sam i okrenuo Saru. Bila je u radnji. »Kako ide«? upitah. »Je l' ta kurva otišla?« »Otišla je.« »Ma nemoj?« »Sad sam je ispratio na avion.« »Je l' ti se dopala?« »Imala je neke kvalitete.« »Je l' je voliš?« »Ne. Slušaj, voleo bih da te vidim.« »Ne znam. Bilo je to užasno teško za mene. Kako mogu da znam da nećeš opet to da uradiš?« »Niko nije nikad totalno siguran šta može da uradi. Nisi ni ti sigurna šta ti možeš da uradiš.« »Znam šta osećam.« »Vidi, ja te čak ni ne pitam šta si ti radila, Saro.« »Hvala ti, vrlo si ljubazan.« »Voleo bih da te vidim. Večeras. Dođi do mene.« »Henk, zaista ne znam ... « »Dođi do mene. Možemo samo da popričamo.« »Sva sam prokleto smućena. Stvarno sam prošla pakao.« »Slušaj, da ti objasnim ovako: kod mene, ti si broj jedan, a čak ni nema broja dva.« »Dobro. Doći ću oko sedam. Sad me čekaju dve mušterije ... « »Dobro. Vidimo se u sedam.« Spustio sam slušalicu. Sara je bila zaista dobra duša. Izgubiti nju radi Tanje bilo je smešno. A ipak, Tanja mi je dala nešto. Sara je zaslužila da se prema njoj postupa bolje od onog kako sam ja činio. Ljudi duguju jedni drugima izvesnu vernost čak i kad nisu u braku. U neku ruku, poverenje bi onda trebalo da je dublje, jer nije ozakonjeno. E pa, falilo nam je vina, dobrog belog vina. Izašao sam, ušao u Vagena i vozio do prodavnice pića kod samousluge. Volim često da menjam te radnje, jer prodavci sigurno upoznaju vaše navike kad dolazite i danju i noću i kupujete grdne količine. Imao sam osećaj da se čude što još nisam umro i to mi je bilo neprijatno. Oni verovatno ne misle ništa slično, ali čovek postane paranoičan posle 300 mamurluka godišnje. Našao sam 4 flaše dobrog belog vina u novoj radnji i krenuo napolje s njima. Četiri meksikanska klinca stajala su napolju. »Ej, šefe! Daj nam koju kintu! Ej, čoveče, daj nam koju kintu!« »Zašta?« »Treba nam, čoveče, treba nam, zar ne znaš?«