Nisam viđao Lidiju nekoliko dana, mada sam uspeo da joj se javim 6-7 puta telefonom za to vreme. Onda je došao vikend. Njen bivši muž, Džerald, uvek je uzimao decu preko vikenda.

Nisam viđao Lidiju nekoliko dana, mada sam uspeo da joj se javim 6-7 puta telefonom za to vreme. Onda je došao vikend. Njen bivši muž, Džerald, uvek je uzimao decu preko vikenda.

Stigao sam kolima pred njenu zgradu oko 11 sati tog subotnjeg jutra i zakucao. Pojavila se u tesnim farmerkama, čizmama, narandžastoj bluzi. Oči su joj bile tamnije nego ikad, a na suncu, kad je otvorila vrata, primetio sam prirodno crveno u njenoj tamnoj kosi. To me oborilo. Dopustila mi da je poljubim, zatim je zaključala vrata za nama, pa smo prešli u moja kola. Rešili smo da idemo na plažu — ne radi kupanja — bilo je to usred zime — nego tek onako. Vozili smo se. Lepo je bilo imati Lidiju pored sebe u kolima. »Jaka je to bila zabava«, govorila je. »I ti to zoveš zabava za sređivanje? Bila je to zabava za sparivanje, eto šta. Zabava za parenje!« Vozio sam jednom rukom a drugu držao u njenom krilu. Nisam mogao da se obuzdam. Lidija to izgleda nije ni osetila. U toku vožnje, ruka mi je skliznula niže, medu njene noge. Ona je i dalje pričala. Iznenada reče: »Sklanjaj tu ruku. To je moja pica!« »Izvini«, rekoh. Nijedno od nas nije više progovorilo dok nismo stigli na parking u Venis Biču. »Hoćeš sendvič i koka-kolu ili nešto?« upitah je. »Može«, rekla je. Ušli smo u malu jevrejsku bakalnicu da kupimo klopu i poneli je na jedno uzvišenje obraslo travom, koje je gledalo na more. Imali smo sendviče, kisele krastavce, pomfrija i koka-kole. Plaža je bila skoro pusta a hrana ukusna. Lidija nije pričala. Zapanjilo me kako brzo jede. Divljački je iskidala svoj sendvič, gutala koka-kolu u velikim gutljajima, smazala pola krastavca u jednom zalogaju i pokupila punu šaku pomfrija. Za razliku od nje, ja vrlo sporo jedem. Strast, pomislio sam, ona je strasna. »Kakav je sendvič?« upitah. »Nije loš. Bila sam gladna.« »Dobri su im sendviči. Hoćeš još nešto?« »Aha, neku čokoladicu.« »Koju ćeš?« »Bilo koju. Nešto dobro.« Uzeo sam zalogaj sendviča, gutljaj koka-kole, ostavio ih i otišao do radnje. Kupio sam dve čokoladice, tako da može da bira. Kad sam se vraćao, jedan visoki crnac išao je prema našem uzvišenju. Bilo je sveže napolju, ali je on bio bez košulje, vrlo mišićavog tela. Imao je jedno dvadeset godina. Hodao je veoma lagano i uspravno. Vrat mu je bio dug i tanak, a u levom uvetu visila mu je zlatna minđuša. Prošao je ispred Lidije, preko peska između uzvišice i okeana. Popeo sam se i seo pored Lidije. »Jesi ga video?« upita me. »Aha.« »Bogo moj, sedim ovde s tobom, dvadeset godina si stariji od mene. Mogla bih da imam onako nekog. Šta kog kurca nije u redu sa mnom?« »Vidi. Evo dve čokoladice. Uzmi jednu.« Uzela je jednu, pocepala papir, odgrizla parče i gledala mladog crnca dok je odlazio niz obalu. »Umorna sam od plaže«, reče ona, »ajde se vratimo kod mene.« Nismo se videli nedelju dana. Onda sam jedno posle podne bio kod Lidije kući i ležali smo na njenom krevetu i ljubili se. Lidija se izmakla. »Ti baš pojma nemaš o ženama, a?« »Kako to misliš?« »Lepo, kad čitam tvoje pesme i priče vidim da ti ama baš pojma nemaš o ženama.« »Objasni malo.« »Evo, primera radi, da bi muškarac nešto značio za mene, mora da mi jede picu. Jesi ikad jeo pičke? « »Ne.« »Imaš preko 50 godina i nikad nisi jeo pičke?« »Ne.« »Kasno je sad za tebe.« »Što?« »Nisu nove fore za matore kerove.« »Po čemu?« »Ne, kasno je za tebe.« »Oduvek sam bio usporen u svemu.« Lidija je ustala i otišla u drugu sobu. Vratila se s olovkom i parčetom hartije. »Gledaj sad, hoću nešto da ti pokažem.« Počela je da crta na papiru. »Evo, to je pička, a ovo je nešto o čemu verovatno pojma nemaš — klitoris. Tu se oseća. Klitoris se krije, razumeš, pojavi se tu i tamo, ružičast je i veoma osetljiv. Ponekad se sakrije od tebe i onda moraš da ga nađeš, samo ga pipneš vrhom jezika ... « »Dobro«, rekoh, »shvatio sam.« »Ne verujem da si shvatio. Kažem ti, nisu nove fore za matore kerove.« »Ajde se skinemo i legnemo.« Svukli smo se i legli. Počeo sam da ljubim Lidiju. Sa usta sam prešao na vrat, a onda niže na sise. Zatim sam bio kod pupka. Spustio sam se niže. »Ne, ne možeš ti to«, reče ona. »Krv i pišpiš izlaze odatle, shvati, krv i piš ... « Stigao sam tamo dole i počeo da ližem. Njen crtež je bio precizan. Sve je bilo tamo gde je trebalo da bude. Čuo sam kako teško diše, a onda njen jecaj. To me popalilo. Digao mi se. Klitoris se pojavio, ali nije bio baš ružičast, više je išao na purpurno. Dražio sam ga. Sokovi su pocureli i pomešali se s picinim runom. Lidija je ječala i uzdisala. Onda sam čuo ulazna vrata kako se otvaraju i zatvaraju, a zatim korake. Pogledah naviše. Mali crnčić od jedno 5 godina stajao je pored kreveta. »Koji ti kurac tražiš?« upitah ga. »Je l' imate neke prazne flaše?« »Ne, nemam ja neke prazne flaše«, rekoh mu. Izišao je iz spavaće sobe u dnevnu sobu i nestao. »Bogo moj«, reče Lidija, »mislila sam da su ulazna vrata zaključana. To je bio Bonin dečkić.« Lidija je ustala i zaključala ulazna vrata. Vratila se i legla. Bilo je negde oko 4 sata u subotu po podne. Ponovo sam zaronio.