Izdavao sam mali časopis u to vreme, Laksativni Pristup. Imao sam dva saizdavača i osećali smo da štampamo najbolje pesnike našeg vremena.

Izdavao sam mali časopis u to vreme, Laksativni Pristup. Imao sam dva saizdavača i osećali smo da štampamo najbolje pesnike našeg vremena.

Takođe i neke od one druge sorte. Jedan od izdavača bio je metar i 90 visoki ponavljač srednje škole za maloumne, Kenet Mjulok (crnac), kojeg su izdržavale malo majka, malo sestra. Drugi izdavač bio je Semi Levinson (Jevrejin), 27 godina star, a izdržavali su ga roditelji s kojima je živeo. Otisci su bili gotovi. Trebalo je još da ih sredimo i ukoričimo. »Sad samo preostaje«, reče Semi, »da nabaciš zabavu za sređivanje otisaka. Serviraš im piće i sitne pizdarije i pustiš njih da urade posao.« »Mrzim zabave«, rekoh ja. »Ja ću da obavim pozivanje«, reče Semi. »Dobro«, kazao sam i pozvao Lidiju na zabavu. Te noći, Semi je došao na zabavu sa već sređenim otiscima. On je bio nervozan tip s tikom na licu i nije bio sposoban za čekanje da bi video svoje pesme odštampane. Povezao je sam čitav Laksativni Pristup, a onda ga još i ukoričio. Keneta Mjuloka nigde nismo mogli da nađemo — ili je već bio u zatvoru ili su ga ganjali. Ljudi su dolazili. Znao sam tek ponekog. Otišao sam do moje gazdarice u zadnji deo kuće. Izašla je na vrata. »Kod mene je velika zabava, gđo O'Kifi. Voleo bih da dođete vi i vaš muž. Ima dosta piva, pereca i čipsa.« »O, bože moj, nipošto!« »U čemu je stvar?« »Videla sam te ljude kad su ulazili! Te brade i sva ta kosurina i ta šlampava odeća! Narukvice i ogrlice... to su izgleda neki komunisti! Kako ramo trpite takve ljude?« »Ne trpim ni ja takve ljude, gđo O'Kifi. Mi samo pijemo pivo i razgovaramo. To nema veze.« »Pripazite vi malo na njih. Takvi kradu vodovodne cevi.« Zatvorila je vrata. Lidija je stigla prilično kasno. Ušla je kroz vrata kao glumica. Prva stvar koju sam primetio bio je njen veliki kaubojski šešir s nojevim perom. Nije ni progovorila sa mnom, već je odmah sela do mladog prodavca iz knjižare i počela intenzivan razgovor s njim. Počeo sam obilnije da pijem i prestao malo da se zezam. Prodavac je bio dečko na svom mestu, pokušavao je da postane pisac. Zvao se Rendi Evans, ali bio je suviše sluđen Kafkom da bi ostvario bilo šta čisto u literarnom smislu. Štampali smo ga u Laksativnom Pristupu da ga ne povredimo i istovremeno obezbedimo prodaju časopisa u njegovoj knjižari. Pio sam pivo i muvao se po stanu. Izašao sam pozadi na trem, seo na ogradu i posmatrao velikog crnog mačora kako se trudi da uđe u kantu za đubre. Krenuo sam prema njemu. Skočio je s kante kad sam se približio. Stajao je na metar od mene i gledao me. Skinuo sam poklopac s kante za đubre. Smrad je bio odvratan. Povratio sam u kantu. Ispustio sam poklopac na beton. Mačor je poskočio i stao sa sve četiri na ivicu kante. Oklevao je, a onda, blistav na mesečini, uskočio ceo unutra. Lidija je i dalje pričala s Rendijem i primetio sam kako svojim stopalom dodiruje njegovo ispod stola. Otvorio sam još jedno pivo. Semi je zasmejavao masu. Bio sam malo bolji u tome od njega kad sam hteo da se masa smeje, ali te noći nisam bio u formi. Unutra je bilo 15-16 muškaraca i dve žene - Lidija i Ejpril. Ejpril je bila drogirana i debela. Ležala je na patosu. Posle jedno sat vremena, ustala je i otišla s Karlom, zagorelim narkosom. Tako je ostalo 15-16 muškaraca i Lidija. Našao sam flašu viskija u kujni, izneo je napolje na trem i cirkao natenane. Muškarci su postepeno odlazili. Čak je i Rendi Evans otišao. Na kraju, ostali smo samo Semi, Lidija i ja. Lidija je pričala sa Semijem. Semi je izvalio par smešnih stvari. Bio sam u stanju da se smejem. Onda je rekao da mora da ide. »Nemoj molim te da ideš, Semi«, reče Lidija. »Pusti dečka«, rekoh. »Aha, moram da idem«, reče Semi. Kad je Semi otišao, Lidija reče: »Nije trebalo da ga oteraš. Semi je smešan, Semi je istinski smešan. Povredio si ga.« »Ali ja hoću nasamo da pričam s tobom, Lidija.« »Meni je lepo s tvojim prijateljima. Nemam prilike da upoznam raznorazne tipove kao ti. Ja volim društvo!« »Ja ne.« »Znam da ti ne voliš. Ali ja volim. Ljudi dođu da te vide. Kad ne bi dolazili da te vide možda bi ih više voleo.« »Ne, najviše ih volim kad se ne pojavljuju.« »Povredio si Semija.« »E jebi ga, otišao je kući kod mame.« »Ti si ljubomoran, ti si nesiguran. Misliš da ću da spavam sa svakim koji priča sa mnom.« »Ne, ne mislim. Slušaj, jesi za piće.« Ustao sam i sipao joj. Lidija je zapalila dugačku cigaretu i otpila gutljaj. »Dobro izgledaš s tim šeširom«, rekoh. »To purpurno pero ga vadi.« »To je šešir moga oca.« »Nije mu ga žao?« »Mrtav je.« Povukao sam Lidiju na kauč i dugo je ljubio. Pričala mi je o svom ocu. Umro je i ostavio za sve 4 sestre poneku paru. To im je omogućilo da se osamostale, a Lidiji da se razvede od muža. Ispričala mi je i da je imala neku vrstu nervnog sloma i bila jedno vreme u ludnici. Opet sam je poljubio. »Znaš šta«, rekoh, »da legnemo na krevet. Umoran sam.« Tu me šokirala. Pošla je za mnom u spavaću sobu. Izvalio sam se na krevet i osetio kako je sela. Zažmurio sam i mogao da pogodim kako skida čizme. Čuo sam jednu čizmu kako pada na pod, onda onu drugu. Počeo sam da se svlačim na krevetu. Uspravio sam se i ugasio svetlo iznad glave. Nastavio sam da se svlačim. Ljubili smo se još malo. »Koliko ima otkad si zadnji put bio sa ženom?« »Četiri godine.« »Četiri godine?« »Da.« »Mislim da zaslužuješ malo ljubavi«, reče ona. »Sanjala sam te. Otvorila sam tvoje grudi kao ormarić, imao je vratanca, i kad sam otvorila ta vratanca, videla sam svakojake nežne stvari u tebi — mece od pliša, sitne pahuljaste životinjice, sve one meke prisne stvarčice. Onda sam sanjala tog drugog čoveka. Prišao mi je i pružio mi neke papiriće. Bio je pisac. Uzela sam papiriće i gledala u njih. Ti papirići su imali rak. Njegovo pisanje je imalo rak. Pratim moje snove. Ti zaslužuješ malo ljubavi.« Opet smo se ljubili. »Slušaj«, reče ona, »kad nabiješ tu stvar u mene, izvadi ga pre nego što svršiš. Važi?« »Nema problema.« Legao sam preko nje. Bilo je baš dobro. Nešto se dešavalo, nešto stvarno, i to s devojkom 20 godina mlađom od mene i, na kraju krajeva, istinski lepom. Zabio sam ga desetak puta — i svršio u nju. Skočila je. »Jebem ti! Svršio si u meni!« »Lidija, toliko je već prošlo ... bilo je tako dobro... nisam mogao da sprečim. Uhvatilo me na prepad! Boga mi, nisam mogao da sprečim.« Poletela je u kupatilo i pustila vodu da teče u kadu. Stala je ispred ogledala provlačeći češalj kroz svoju dugu smeđu kosu. Bila je zaista zanosna. »Koji kulov! Bože dragi, koji seljački fazon! Koje je to sranje! I nije moglo u gore vreme da se desi! Jebi ga, sad smo ga najebali! Sad smo ga najebali!« Pošao sam u kupatilo prema njoj. »Lidija, volim te.« »Beži mi s očiju!« Gurnula me napolje, zatvorila vrata, i tako sam stajao u hodniku i slušao vodu kako teče u kadu.