Bavim se komercijalom, radila sam prodaju svega i svacega i sada sam dospela u firmu koja se bavi prodajom medicinskih sredstava. Posao mi se sastojao od dnevnog obilazenja bolnica, klinika, zubara, veterinara i nudjenja nase opreme. Uvek sam u prodaji isla na svoj izgled i sarm. Visoka sam 171cm, zgodna, duga plava kosa, zelena oci, guza taman zategnuta i obla kao i grudi prirodne trojke koje lepo stoje. Od pocetka sam videla da se loze na mene i da je 90% poslova gotovo samo zato sto bi hteli da me je*u. Uvek sam se oblacila izazovno, jos pogotovo sto je sada leto , nosila sam uvek haljinice, dekoltirane i uske tako da se ocrtava svaka moja oblina. Prijalo mi je da znam kako oni zamisljaju da me je*u, a opet i zaradjujem pare.. to je me isto posebno lozilo. Da ih gledam kako pristaju na sve samo zato sto bi hteli da osete kako je biti u mojoj pic*ci. Nego, ova prica je o jednom konkretnom dogadjaju. Dobila sam u firmi zadatak da odem na razgovor sa direktorom nabavke jedne od vecih privatnih bolnica u regionu (nije bilo u Srbiji, posto drzimo radimo sa celim Balkanom). Znala sam da je taj posao odlicna stvar em da mi se poveca plata nakon produzenja ugovora, a i dobar % ce biti ako sa njima sklopimo posao. Raspitam se po internetu, FBu o tom coveku i vidim da je to jedan vrlo zgodan covek od nekih 50ak godina. Crn, visok reklo bi se, u dobroj formi, opasnog izgleda. Mislila sam da cu i ovde lagano na ”trep trep” i dekolte da sklopim posao.. E tu sam se zajebala. Nego o tome kasnije. Spremila sam se za put, vozac me kupi u 7:30 ujutru i krecemo ka tom gradu. Plan je bio sledeci. Stizemo tamo oko 2,3. Smestim se u hotel, oko 5 idemo na sastanak ja pravim dogovor uvece, proslava uz veceru i ujutru nazad kuci. Stigla sam u sobu i pocela da se spremam. Prvo sam se okupala i obrijala da bih se i sama osecala izazovnije. Namazala sam se..Bila je sreda, oko pola 1 noću i bilo mi je veoma loše. Imao sam pokvaren stomak, ali zadržao sam nekako u sebi par piva. Temi je bila sa mnom i izgledala je prilično obzirno. Densi je bila kod bake. Iako mi nije bilo dobro, činilo se, jedva jednom, dosta prijatno — samo dvoje ljudi zajedno. Neko je zakucao. Otvorio sam. Pred vratima je stajao Temin brat Džej, s drugim mladićem, Filbertom, malim Portorikancem. Seli su i dao sam im svakom po pivo. »Ajmo na porno film«, reče Džej. Filbert je samo sedeo. Imao je crne, pažljivo okresane brkove i bezizražajno lice. Nije pokazivao nikakve znake života. Pomislio sam na izraze kao prazno, drveno, mrtvo i slično. »Što ne kažeš nešto, Filberte?« upita Temi. Ćutao je. Ustao sam, otišao do kuhinje i ispovraćao se u sudoperu. Vratio sam se i seo. Uzeo sam još jedno pivo. Mrzeo sam kad pivo neće da ostane u meni. Jednostavno, bio sam pijan previše dana i noći u nizu. Trebala mi je pauza. A trebalo mi je i piće. Samo pivo. Pomislili biste da mogu da zadržim pivo u sebi. Povukao sam dug gutljaj. Pivo nije htelo da ostane u meni. Otišao sam u kupatilo. Temi je zakucala: »Henk, kako ti je?« Isprao sam usta i otvorio vrata. »Muka mi je, to je sve.« »Hoćeš da ih se otarasim?« »Što da ne.« Vratila se kod njih. »Čujte, dečki, hoćemo gore kod mene?« Nisam se tome nadao. Temi je odbijala da plati račun za struju ili nije htela da ga plati, pa su sedeli gore s upaljenim svećama. Odnela je veliku flašu koktela koju sam tog dana pazario zajedno s njom. Sedeo sam i pio u samoći. Sledeće pivo je ostalo u meni. Mogao sam da ih čujem iznad sebe kako razgovaraju. Zatim je Temin brat otišao. Posmatrao sam ga kako hoda na mesečini prema svojim kolima... Temi i Filbert bili su gore zajedno, sami pri svetlosti sveća. Sedeo sam s pogašenim svetlima i pio. Prošlo je sat vremena. Mogao sam da vidim lelujavu svetlost sveća u tami. Pogledao sam oko sebe. Temi je bila ostavila cipele. Pokupio sam njene cipele i krenuo gore stepenicama. Vrata njenog stana bila su otvorena i čuo sam je kako govori Filbertu: »... Zato, svejedno, mislila sam da ... « Čula me je kako se penjem uz stepenice. »Henri, jesi to ti?« Bacio sam cipele preko stepenica Aterirale su ispred njenih vrata. »Zaboravila si cipele«, rekoh. »Oh, bog te blagoslovio«, reče ona. Oko pola 11 sledećeg jutra Temi je zakucala na vrata. Otvorio sam. »Kurvo, kvarnu ti mamicu ... « »Ne razgovaraj tako sa mnom«, reče ona. »Oćeš pivo?« »Može.« Sela je. »I tako, popismo onu flašu koktela. Onda je burazer otišao. Filbert je bio dobar ko panja. Samo je sedeo i nije mnogo pričao ,Kako ćeš kući?' pitam ga ja. ,Imaš kola?' A on kaže da nema. Samo sedi i gleda u mene, a ja mu kažem: ,Eto, imam ja kola, voziću te kući.' I tako sam ga vozila kući. Kad sam već bila tamo, legla sam kod njega u krevet. Bila sam prilično pijana, ali nije me dirao. Rekao je da mora ujutru na posao.« Temi se smejala. »U neko doba noći probao je da me muva. Nabacila sam jastuk preko glave i počela da se smejem. Samo sam držala jastuk i smejala se. Odustao je. Kad je otišao na šljaku, ja sam pošla kod keve i odvela Densi u školu. I evo me sad ovde...« Sledećeg dana Temi je bila drogirana. Samo je utrčavala i istrčavala iz mog stana. Na kraju mi je rekla: »Vraćam se uveče. Vidimo se noćas!« »Zaboravi to noćas.« »Šta je tebi? Mnogi ljudi bi bili srećni da me vide noćas.« Temi je zalupila vratima. Ispred mojih vrata spavala je trudna mačka. »Nosi se u kurac, crvena!« Pokupio sam trudnu mačku i bacio je na nju. Promašio sam samo malo i mačka je pala u žbunje. Te noći, Temi je opet bila drogirana Ja sam bio pijan. Temi i Densi su vriskale na mene odozgo s prozora. »Jedi govna, govno jedno!« »Jedi jedi idi jedi govna, govno jedno! HAHAHA!« »O baloni!« odgovorih, »veliki baloni tvoje mame!« »Idi jedi govna od pacova, pederu!« »Pederu, pederu, pederu! HAHAHA!« »Mozgovi«, rekoh, »možete da mi sisate pupak!« »Ti... « poče Temi. Iznenada se začulo nekoliko pucnjeva iz pištolja u blizini, ili sa ulice, ili pozadi u dvorištu, ili iza susedne zgrade. Veoma blizu. Bio je to siromašan kvart, mnogo kurvanja, droge i poneko ubistvo. Densi je počela da vrišti kroz prozor: »HENK! HENK! DOĐI GORE HENK! HENK. HENK, HENK! BRZO, HENK!« Poleteo sam gore. Temi je ležala na krevetu, sva ona veličanstvena crvena kosa rasula se po jastuku. Gledala me. »Pogođena sam«, rekla je slabim glasom. »Pogođena sam.« Pokazala je mrlju na farmerkama. Nije se više zezala. Bila se sva izgubila. Videla se neka crvena mrlja, ali suva. Temi je volela da upotrebljava moje boje za slikanje. Dodirnuo sam suvu mrlju. Ništa joj nije falilo, osim pilula kojih se nagutala. »Slušaj«, rekoh, »ne fali ti ništa, ne brini...« Kada sam izlazio na vrata, ulete Bobi preskačući stepenice. »Temi, Temi, šta se desilo? Jesi li okej?« Bobi je očigledno morao da se obuče, što je objašnjavalo vremensku distancu. Kad je sunuo pored mene, rekoh mu na brzaka: »Isusa ti, čoveče, stalno mi se motaš po životu.« Uleteo je kod Temi u pratnji tipa iz susednog stana, prodavca polovnih kola i proverenog manijaka. Nekoliko dana kasnije, Temi je sišla s kovertom u ruci. »Henk, vidi, gazda mi je baš servirao otkaz.« Pokazala mi je. Pročitao sam pažljivo. »Izgleda da tako i misle«, rekoh. »Kazala sam joj da ću da platim zaostalu kiriju, ali ona je rekla: ,Ne želimo te više ovde, Temi'!« »Ne možeš toliko dugo da ne plaćaš kiriju.« »Znaš, imam ja pare. Samo ne volim da plaćam.« Temi je sve radila potpuno naopako. Kola joj nisu bila registrovana, tablice su već odavno prestale da važe i vozila je bez dozvole. Ostavljala je danima kola parkirana na mestima gde je to najstrože zabranjeno... Kada bi je policija zaustavila pijanu, drogiranu i bez dozvole, razgovarala je s njima i uvek su je puštali. Cepala je račune za parkiranje kad god bi ih dobila. »Sad ću da nađem vlasnikov broj telefona.« (Vlasnik nije živeo tu.) »Ne mogu tek tako da me šutnu. Imaš njegov broj?« »Ne.« Baš u tom trenutku prolazio je Irv, vlasnik javne kuće i izbacivač u lokalnom salonu za masažu. Irv je bio visok oko 195 i živeo je na pilulama. Osim toga, bio je pametniji od prvih 3.000 ljudi na koje naiđete ulicom. Temi je istrčala: »Irv! Irv!« Zaustavio se i okrenuo. Temi je zatalasala sisama u njegovom pravcu. »Irv, je l' imaš vlasnikov broj telefona?« »Nemam.« »Irv, treba mi vlasnikov broj. Daj mi njegov broj pa ću da ti pušim.« »Nemam broj.« Popeo se do svojih vrata i gurnuo ključ u bravu. »Ajde, Irv, popušiću ti ako mi kažeš!« »Ne zezaš se?« upitao je oklevajući, zagledan u nju. Onda je otvorio vrata, ušao i zatvorio ih. Temi je poletela ka susednim vratima i počela da lupa na njih. Ričard je oprezno otvorio vrata, lanac nije skinuo. Bio je ćelav, živeo je sam, bio je religiozno nastrojen, imao je oko 45 godina i non-stop je gledao televiziju. Ružičast i čist kao žena. Stalno se žalio na buku iz mog stana — ne može da spava, tako je pričao. Uprava mu je rekla da se preseli. Mrzeo me. Sada je jedna od mojih žena stajala pred njegovim vratima. Nije skidao lanac. »Šta hoćeš?« siknuo je. »Znaš, srce, treba mi vlasnikov broj telefona... Ti živiš ovde godinama. Znam da imaš njegov broj, treba mi.« »Nosi se«, reče on. »Slušaj, srce, biću dobra prema tebi... imam poljubac, lepi veliki poljubac za tebe!« »Droljo!« reče on. »Kamenjarko!« Zalupio je vrata. Temi se vratila. »Henk?« »Da?« »Šta je to kamenjarka? Znam šta je drolja, ali šta mu je to kamenjarka?« »Kamenjarka, dete, to je fuksa.« »O mamicu mu!« Temi je izašla i produžila da lupa na vrata ostalih stanova. Ili su bili napolju, ili nisu hteli da otvore. Vratila se. »To nije fer! Što im je do toga da me izbace? Šta sam učinila?« »Ne znam. Razmisli malo. Možda ima nešto.« »Ništa ne mogu da smislim.« »Useli se kod mene.« »Ne bi trpeo dete.« »U pravu si.« Dani su prolazili. Vlasnik je ostao nevidljiv, nije voleo da kontaktira sa zakupcima. Gazda je stajao iza otkaza. Čak je i Bobi postao manje vidljiv, jeo je TV večere, pušio svoju travu i slušao svoj stereo. »Ej, čoveče,« rekao mi je, »ne sviđa se meni tvoja damica! Ona nam rastura naše prijateljstvo, čoveče!« »Samo tako, Bobi ... « Otišao sam kolima do prodavnice i uzeo nekoliko praznih kartonskih kutija. Onda je Temina sestra Keti poludela u Denveru — kad je izgubila ljubavnika — i Temi je morala da ode da je poseti, zajedno sa Densi. Odbacio sam ih do železničke stanice. Smestio sam ih u voz.
0 comments:
Post a Comment