Rekao mi je da na neki način to cijeni i da neće navaljivati i da to neće uticati na našu vezu, ali prošle sedmice najveća droljica iz razreda, cura koja je bila sa svim muškarcima iz škole, tačnije onim koji su joj imali platiti 30 eura mi je onako zlobnički prišla i rekla SLOBODNO TI ČUVAJ NEVINOST, JA TI ČUVAM MOMKA… Odma sam ga pozvala i pitala, a on mi je onako odvratnim tonom rekao PA MORAO SAM KADA TI NEĆEŠ… Zbog toga sam odlučila da mu se osvetim na najgori mogući način. Par dana se dopisujem sa njegovim drugarom i idući vikend ću njegovom najboljem drugaru dati moju nevinost, jer je on ne zaslužuje i to sve ću mu u lice reći, pa kada osjeti kako je biti prevaren onda će doći pameti i više mu neće pasti na pamet da me vara. Jer svaki put kada to on uradi sa drugom i ja ću sa nekim drugim. Najgore mi je jer ću nevinost..Desilo se to na jedno 3-4 dana pre mog leta na čitanje u Hjuston. Išao sam na trke, pio na trkama, zatim otišao u bar na Holivud Bulevaru. Krenuo sam kući oko 9-10 sati uveče. Prolazeći kroz spavaću sobu prema kupatilu, sapleo sam se na kabl od telefona. Pao sam na ivicu okvira od kreveta — okovanu gvožđem i oštru kao sečivo noža. Kad sam ustao, otkrio sam duboku posekotinu iznad gležnja na nozi. Krv je curila na tepih i za mnom je ostao krvavi trag sve do kupatila. Crvene stope su ostajale za mnom po pločicama dok sam hodao naokolo. Začulo se kucanje na vratima i pustio sam Bobija da uđe. »Isuse, čoveče, šta se desilo?« »To je SMRT«, rekoh. »Krvarim na smrt... « »Čoveče«, reče on, »bolje učini nešto s tom nogom.« Valeri je zakucala, pa sam pustio i nju. Kriknula je. Sipao sam Bobiju i Valeri i meni pića. Zazvonio je telefon. Bila je to Lidija. »Lidija, dušo, krvarim na smrt. .. « »Šta je, opet nešto dramiš?« »Ne, krvarim na smrt. Pitaj Valeri.« Valeri je uzela slušalicu. »Istina je, na gležnju ima otvorenu ranu. Krv je na sve strane, a on neće ništa da učini. Bolje dođi.. . « Kad je Lidija stigla, sedeo sam na kauču. »Vidi, Lidija: SMRT!« Sićušne vene visile su iz rane kao špageti. Čupkao sam ih pomalo. Uzeo sam cigaretu i otresao pepeo u ranu. »Ja sam MUŠKO! Boga mu ljubim, ja sam MUŠKO!« Lidija je otišla i donela malo hidrogena i sipala ga u ranu. Bilo je divno. Bela pena je šiknula iz rane. Šištalo je i ključalo. Lidija je sipala još. »Bolje idi u bolnicu«, reče Bobi. »Šta će mi jebena bolnica«, rekoh. »Zarašće samo ... « Sledećeg jutra, rana je izgledala užasno. I dalje je bila otvorena, a izgleda da se stvarala lepa krasta. Otišao sam do apoteke po još hidrogena, zavoja i soli za dezinfekciju. Napunio sam kadu vrućom vodom, ubacio tu so i ušao unutra. Počeo sam da razmišljam kako bi bilo da mi ostane samo jedna noga. Imalo je to svojih prednosti:
0 comments:
Post a Comment