ISPOVEST: Moji su bili podstanari kod jedne porodice kad sam se rodila...

Moji su bili podstanari kod jedne porodice kada sam se rodila, živeli smo tamo dok nismo kupili svoj stan i bili u divnim odnosima sa tim ljudima, mama je njihovoj deci držala časove engleskog besplatno.

Deljenje kolača i sve one obične stvari između dobrih komšija (ja se toga naravno ne sećam jer sam bila jako mala). Kada je izbio rat oni su se iz Srbije preselili u Hrvatsku ali su sa mojima ostali u kontaktu (čestitanje Božića, Uskrsa i sl.) Nisu se videli 25god. Jedan od njihovih sinova me je našao preko FB, došao u naš grad,i iako imam posao u državnoj ustanovi, usko sam specijalizovana, ponudio mi je da započnem privatan posao u struci a da mi on obezbedi sav potreban novac. Eto, tako, čisto jer mu se može. Reče čovek ‘U takvoj sam poziciji, šteta to ne iskoristiti’. Bez teksta sam.
**** Upoznali smo se prije 12 godina, bili smo klinci. Postojala je ta neka kemija između nas, ali nisam imala hrabrosti da budem s njim. Nedavno vozim na posao u drugi grad 50 min vožnje, on stoji na autobusnoj stanici. Stanem da ga povezem, nismo se vidjeli sedam godina. Osjetila sam miris alkohola i cigareta čim je sjeo u auto. Znam da pije previše, a i sve druge supstance nisu mu strane. Pretresli smo sve priče iz prošlosti, smijali se i zezali i tad je na radiu počela da svira ona pjesma. Ista koju mi je poslao nekad davno. Naša pjesma, iako mi nismo nikad postojali. Ušutio je i ja sam. Vožnja je završila, zahvalio se i izašao iz auta. Znam da sam izabrala dobar put. Imam obitelj i sretna sam, on se nikad ne bi promjenio zato i je prošlost.