U tišini su hodali ka izlazu za putnike. Drejk je u naručju drţao Dţenifer, koja još uvek nije bila svesna činjenice da će se uskoro razdvojiti od tog čoveka koga je volela uz bezuslovno de-čije, iskreno oboţavanje.

U tišini su hodali ka izlazu za putnike. Drejk je u naručju drţao Dţenifer, koja još uvek nije bila svesna činjenice da će se uskoro razdvojiti od tog čoveka koga je volela uz bezuslovno de-čije, iskreno oboţavanje.
Drejk je izvadio njihove kupone za ukrcavanje u avion i okrenuo se ka Lori. - Ako ti ikada išta zatreba, zovi me istog trenutka. Ti nisi samo zaposlena kod mene. Poveravam ti svoju kćer. - Svesna sam toga. Učiniću za nju sve što je u mojoj moći. Moţeš biti siguran u to. Putnici i aerodromsko osoblje su prepoznali Drejka i počeli su da se došaptavaju i gurkaju. Nekoliko ţena je izgledalo potpuno poblesavelo, dok su mu druge u prolazu upućivale osme-he i nastavljale svojim putem. Lori je bila bolno svesna svakog pogleda. Sa druge strane, činilo se da ih Drejk uopšte ne primećuje. Ĉučnuo je i izvadio iz dţepa paklicu guma za ţvakanje. Dţenifer je pokušala da je dohvati, ali joj nije dozvolio da je uzme dok ga nije zamolila pokazujući. Zagrlio ju je na trenutak i zatim pokazao volim te. Uzvratila mu je istim znakom, ali je zapravo bila više zainteresovana za ţvaku. - Misliš li da me razume? - upitao je Lori s puno nade. - Ne razume da se rastajete na duţe vreme. Ali razume ljubav kao i svako drugo dete. Ĉinilo se da je zadovoljan odgovorom i odsutno je klimnuo glavom. Pogled mu je lutao preko gomile putnika koji su čekali da se ukrcaju u avion. Ali ni on ni Lori, čiji je pogled lutao kao i njegov, nisu primećivali nikoga. Konačno su se njegove oči ponovo okrenule ka njoj. - Lori - rekao je oklevajući. Dodirnuo je njenu ruku koja je stezala avionske karte. Ponovo je pogledom potraţio njeno lice. Zelene oči su joj pekle koţu. Našla se u vrtlogu njihove nedokučive dubine. Davila se. Ne gledaj me tako. Još uvek si zaljubljen u svoju pokojnu ženu, poţelela je da poviče. Kada se nagnuo da je zagrli, uzmakla je korak unazad i uhvatila Dţenifer za ruku. - Treba da poţurimo. -Do viđenja, Drejk. - I pre nego što je mogao da je zaustavi, bila je sa druge strane terminala pruţajući karte stjuardesi. Dţenifer je krenula za njom pošto je još jednom veselo mahnula ocu. Nije znala da će ga ponovo videti tek za nekoliko meseci. Lori se nije osvrnula. 42 Nesigurnim korakom je hodala pokretnim hodnikom koji je vodio do vrata aviona i jedva je pronašla njihova sedišta u prvoj klasi. Napravila je predstavu od vezivanja sigurnosnog pojasa kako se Dţenifer ne bi uznemirila zbog tog iznenadnog ograničavanja kretanja. Stjuardese su bile očarane ljupkom devojčicom. Jedna od njih je znala znakovni jezik i uskoro je razgovarala sa Dţenifer koristeći ono malo reči i znakova koje je dete poznavalo. Kada je avion zarulao po pisti, Lori je pogledala ka terminalu i kroz staklo ugledala siluetu muškarca koji nije mogao biti niko drugi do Drejk. Borila se da zaustavi suze koje bi sigurno uznemirile Dţenifer. Grlo joj se steglo od lavine osećanja i nije bila sigurna da će moći da se izbori sa oštrim bolom u grudima. Moram da se borim, ponavljala je u sebi mahnito. Ne smem biti zaljubljena u njega. Ja za njega radim, to je sve. On je zaljubljen u svoju ţenu. On je glumac. Zvezda televizijskih sapunica. Priznao joj je da je svaka privlačnost koju je prema njoj osećao bila čisto fizičke prirode, bez ikakve emotivne osnove. Ne želim ga u svom životu. Ali i dugo pošto se avion kroz oblake probio ka vedrom nebu i skrenuo na jugozapad, nije bila sigurna da će uspeti da ga preboli. - Nisam mogla da verujem da ću konačno dobiti susede. Bila sam oduševljena kada mi je gospođa Truit... to je gospođa koja vam je očistila kuću... rekla da dolazite sa devojčicom. Da li vam mogu pomoći? Lori se nasmešila punačkoj ţenici koja je sedela na kuhinjskoj stolici. Beti Grouvs je ţivela u kući do Drejkove u Šapatu u Nju Meksiku. - Ne, hvala. Ako ne raspakujem i ne rasporedim sve sama, neću znati gde je šta. Još malo pa sam završila. Lori je raspakivala knjige sa receptima koje je sa sobom ponela iz Njujorka. Ona i Dţenifer su u svom novom domu provele svega jedan dan i još uvek su se trudile da nauče gde šta stoji. Ono što je Drejk opisao kao „ništa specijalno" je zapravo bila veoma luksuzna kuća. Kada su se dovezle novim automobilom koji im je kupio do dvospratne planinske kuće u švajcarskom stilu, Lori nije mogla da veruje da neko poseduje takvu kuću, a da ne ţeli da u njoj stalno boravi. U prizemlju se nalazila prostrana dnevna soba, čiji je jedan zid bio u prozorima sa kojih je pucao pogled ka planinama, dok se preko puta nalazilo kameno ognjište. Sa jedne strane se iz dnevne sobe ulazilo u malu 43 sobu obloţenu lamperijom. Drejk joj je predloţio daje pretvori u učionicu za Dţenifer, i Lori je, čim ju je videla, zaključila da je to dobro rešenje. Trpezarija je bila smeštena u niši na drugom kraju sobe, povezana sa veselom, moderno opremljenom kuhinjom u kojoj se takođe nalazio prostor za ručavanje. Na spratu su se nalazile dve spavaće sobe, jedna prostrana sa velikim bračnim krevetom i raskošnim kupatilom, druga manja, takođe sa odvojenim kupatilom. - Moţemo da uţivamo u čitavom ovom prostoru, zar ne Dţenifer? - upitala je Lori prošle noći dok je raspakivala Dţeniferine torbe u manjoj spavaćoj sobi. Odlučila je da ona zauzme onu veću. - Nema smisla da ţivimo spartanski kada nam je već čitava kuća na raspolaganju - rekla je sama sebi dok je Dţenifer zadivljeno istraţivala novi dom. Oduvek je ţivela u spavaonici u školi. Ova kuća joj, pomislila je Lori, verovatno izgleda kao palata. Selidba je protekla u savršenom redu i sa filigranskom preciznošću. Na aerodromu ih je sačekao srdačan sredovečan muškarac kako bi im isporučio automobil koji je Drejk za njih izabrao. - Ako biste ţeleli da pogledate neki drugi auto, g. Rivington je rekao vam se nađem pri ruci sve dok ne budete zadovoljni. - Lori je bacila pogled na novi sjajan srebrni mercedes sa punom opremom i postiđeno se nasmejala. -Mislim da će mi ovaj odgovarati. Prodavač automobila joj je pomogao da spa-kuju torbe u prtljaţnik i dao joj detaljna uputstva kako da stigne do Šapata. Gradić se nalazio na oko sat voţnje severozapadno od Albukerkija. Kuća je bila potpuno spremna za njihov dolazak. Rano su legle, pošto su večerale supu iz konzerve i malo sira i krekera, raspakovavši samo ono što im je bilo neophodno te prve noći. Sledećeg jutra Lori je probudio cvrkut ptica i poţurila je u Dţeniferinu sobu, sigurna da bi joj se dopalo da vidi kako njen novi dom izgleda u rano jutro. Pogled je svakako bio drugačiji od bilo čega stoje Dţenifer videla na Menhetnu. I kao što je Lori predvidela, bila je oduševljena. Posle obilnog doručka, koji se sastojao od prţenih jaja sa slaninom, koja je Lori našla u hranom krcatom friţideru, okupala je Dţenifer i obukla joj šorts i majicu. I ona se obukla krajnje neformalno i bacila se na posao, upoznajući kuću i raspoređujući ono malo ličnih stvari koje je ponela sa sobom