Koliko već dugo ţiviš u Šapatu? - upitao je Drejk. Dţon je ponovo svoju paţnju usmerio na Drejka i ljubazno mu se obratio. - Od kada sam diplomirao. Oko osam godina.

Koliko već dugo ţiviš u Šapatu? - upitao je Drejk. Dţon je ponovo svoju paţnju usmerio na Drejka i ljubazno mu se obratio. - Od kada sam diplomirao. Oko osam godina.
- Koliko godina si proveo na univerzitetu? Sigurno imaš više diploma. - Lori je bila zaprepašćena Drejkovim nevaspitanjem. Namerno je vređao Dţona, a ona nije mogla da razume zašto. Ljutito ga je posmatrala, ali on je buljio u Dţona ignorišući je. Dţon nije izgledao kao da ga je povredila Drejkova odbojnost i opušteno je odgovorio: -Imam samo jednu diplomu, iz filozofije. - Hmmm - promumlao je Drejk jasno izraţavajući šta je to trebalo da znači - tako sam i mislio. Lori je bila ljuta kao ris, ali je uspela da kon-trolisanim glasom upita Dţona: - Da li bi ţeleo da ostaneš i popiješ Solju kafe? - Ne, hvala ti, moram da se vratim i otvorim radionicu. Već kasnim sat vremena, ali hteo sam da prvo ovo donesem Dţenifer. - Pogledao je devojčicu koja je sedela na podu i čavrljala sa svojom porodicom medvedića, nedotaknuta napetošću koja se osećala među ostraslima. - Isto tako, hteo sam da ti kaţem da ću morati da otkaţem naš susret u utorak. Idem u Santa Fe da pokupim neke materijale za radnju. Moraću da ostanem par dana. Krajičkom oka Lori je primetila da se Drejk još malo ispravio i prekrstio ruke preko grudi u znak neodobravanja. - U redu je, Dţone. Doći ćemo da se vidimo neki drugi put, kada se vratiš. - Odlično. - Neţno joj se nasmešio i okrenuo ka Drejku. - Drago mi je što smo se upoznali g. Rivington. Svratite i vi do moje radionice kada budete imali vremena. - Sumnjam da će za to biti prilike, ali hvala na pozivu - lukavo je pogledao u Lori pre nego što je dodao - pošto i ja sada ţivim ovde, mislim da ni Lori ni Dţenifer neće moći tako često da vas posećuju. Veoma smo zauzeti sve troje. Lori su preplavili bes i neverica. Implikacije su bile jasne i Dţon ih je sigurno na pravi način razumeo. Pogledao ju je sa upitnim izrazom lica. Zatim su mu se čupave obrve mirno poravnale iznad očiju. U njima je mogla da pročita samo razumevanje bez optuţivanja. Lori je poţelela da ga zagrli zbog prirodne neţnosti i tolerancije kojom je zračio. 80 Kleknuo je pored Dţenifer i razmenili su nekoliko rečenica. Lori je pokušala da privuče Drejkovu paţnju, ali je on namerno skretao pogled i potpuno predano analizirao nokte na rukama. - Izvini što sam vam poremetio raspored, Lori - rekao je Dţon podiţući se i nagnuo se nad njom. - Nadam se da ćemo se uskoro videti. - Hvala ti još jednom što si svratio i što si Dţenifer doneo poklon. Molim te, dođi kad god moţeš - iskreno je rekla. Dţon je oprezno pogledao Drejka, ali on je samo gotovo neprimetno klimnuo glavom i procedio: - G. Medouz - ne pridruţivši se Lo-rinom pozivu. Dţon je uzvratio na Drejkov pozdrav glavom, pozdravio Lori, izašao i teškim korakom sišao sa trema niz stepenice. Lori je paţljivo zatvorila vrata, kontrolišući nagon da ih zalupi svom snagom, pušeći se od besa koji je bio usmeren isključivo na Drejka. Polako se okrenula i pogledala ga. Ĉekao ju je sa rukama na kukovima. Crvena od besa obratila mu se drhtavim glasom - Bio si neverovatno i potpuno neopravdano grub prema tom divnom, paţljivom čoveku i ţelela bih da mi objasniš zašto. - A ja bih ţeleo da znam zašto se moja ćerka druţi sa tim sredovečnim hipijem. - Hipijem! - besno je uzviknula. - U kom udţbeniku iz istorije si to iskopao? - Za boga miloga, izgleda kao dete cveća, kao da je izašao pravo iz šezdesetih! Neuredan, prljav, čupav. Ĉudi me da ne nosi nizove brojani-ca oko vrata. I naravno da se mora zvati Dţon. Sveti Dţon Voljeni* - rugao se. - Ljudi kao on ne mogu da se snađu u stvarnom svetu i zato ostaju večiti studenti ili hiberniraju u planinskim gradićima i nazivaju se zanatlijama. Izgleda kao jeti. Ili kao Grizli Adams**. - Pa i vi nosite brkove, g. Rivington - podsetila ga je.