Živimo same u staroj kući koju je mama naslijedila od pokojnih roditelja, moje babe i mog djeda. Koliko toliko smo živjele normalno sve do prošle godine kada se mama teško razboljela, za samo par mjeseci je izgubila preko 30 kilograma i sada je prikovana za krevet, nedavno su joj i mišići počeli da otkazuju. Kako bi smo imale od čega da živimo ja sam prinuđena da radim sezonske poslove po selu za dnevnicu. Najviše sam radila kod prvog komšije koji je jako loš čovjek i niko u selu ga ne voli. Juče me je uveo u svoju kuću pod izgovorom da treba da izbrišem prašinu po kući, a kada sam ušla u njegovu spavaću sobu tada me je počeo da grli i govori kako je lud zbog mene i da je spreman da se odrekne svoje porodice samo da mu ja dam svoju nevinost. Ponudio mi je da mi mamu smjesti u neku zdravstvenu ustanovu, neki dom u gradu gdje će biti njegovana i gdje će imati svu potrebnu medicinsku pomoć. Čak mi je ponudio i 500 eura samo da me “probije” kako mi je rekao… Nisam pristala, zahvalila sam mu se i otišla kući. Ali gledam mamu kako se pati u krevetu… ne znam, jeste da imam samo 16, skoro 17 godina i da sam...Lidija i ja smo se stalno svađali. Koketirala je gde god stigne i to mi je već išlo na nerve. Kad izađemo negde na večeru, bio sam siguran da baca oko na nekog muškarca na drugoj strani sale. Kad bi mi došli prijatelji u posetu dok je Lidija tu, mogao sam da čujem kako njeni razgovori postaju intimni i seksualno nastrojeni. Uvek bi sela sasvim uz moje prijatelje, što god je bliže mogla. Lidiju je nerviralo što pijem. Uživala je u seksu i piće se isprečilo na putu našem vođenju ljubavi. »Ili si suviše pijan da bi to radio noću, ili ti je suviše muka da bi to radio ujutru«, govorila je. Lidija bi pobesnela čak i kad bih popio flašu piva pred njom. Raskidali smo bar jednom nedeljno — »zauvek« — ali bismo se uvek nekako opet mirili. Dovršila je vajanje moje glave i dala mi je. Kad bismo raskinuli, stavio bih glavu u kola, na prednje sedište pored mene, vozio je do njene kuće i ostavljao ispred njenih vrata. Onda bih odlazio u govornicu, okretao njen broj i govorio: »Tvoja jebena glava stoji ti pred vratima!« Ta glava je putovala tamo i ovamo ... Pao je novi raskid i ja sam odneo glavu. Pio sam, opet slobodan čovek. Imao sam mladog drugara, Bobija, prilično bezličnog klinca, koji je radio u radnji s porno literaturom, a bavio se usput i fotografijom. Stanovao je par blokova daleko od mene. Bobi je imao problema sa samim sobom i sa svojom ženom, Valeri. Pozvao me telefonom jedno veče i rekao da dovodi Valeri kod mene da provede noć sa mnom. To je baš lepo zvučalo. Valeri je imala 22 godine, bila je apsolutno dražesna, duge plave kose, ludih plavih očiju i prekrasnog tela. Kao i Lidija, i ona je provela neko vreme u ludnici. Nešto kasnije, čuo sam ih kako stižu pred moju zgradu. Valeri je izašla iz kola. Prisetio sam se šta mi je Bobi pričao: kad je prvi put doveo Valeri kod njegovih, oni su komentarisali njenu haljinu — da im se mnogo sviđa — a ona je rekla: »Dobro, a kako vam se čini ostalo?« Bila je zadigla haljinu iznad kukova. A nije imala nikakve gaćice na sebi. Valeri je zakucala. Čuo sam kako Bobijeva kola odlaze. Pustio sam je unutra. Lepo je izgledala. Sipao sam dva viskija s vodom. Ćutali smo. Kad smo popili, sipao sam još dva. Nakon toga sam rekao: »Dođi, idemo u neki bar.« Ušli smo u moja kola. Bar zvani Lepljiva Mašina nalazio se odmah iza ćoška. Lešio sam se unutra pićem više puta te nedelje, ali niko nije reagovao kad smo ušli. Seli smo za sto i naručili pića. I dalje smo ćutali. Samo sam gledao u te lude plave oči. Sedeli smo jedno uz drugo i ja je poljubih. Usta su joj bila sveža i rastvorena. Ponovo je poljubih i noge nam se spojiše. Bobi je imao divnu ženu. Bobi je bio lud što je daje naokolo. Rešili smo da večeramo. Oboje smo naručili šnicle i pili i ljubili se dok smo čekali. Kelnerica reče: »O, vi ste zaljubljeni!« i mi se oboje nasmejasmo. Kada su šnicle stigle, Valeri reče: »Ja neću da jedem moju.« »Neću ni ja moju«, rekoh ja. Pili smo još sat vremena a onda rešili da se vratimo kod mene. Kada sam stigao kolima do kuće, ugledao sam ženu kako stoji. Bila je to Lidija. Imala je koverat u ruci. Izašao sam iz kola s Valeri i Lidija je pogledala u nas. »Ko je to?« upita Valeri. »Žena koju volim«, odgovorih. »Ko je ova kurva?« ciknu Lidija. Valeri se okrenula i potrčala niz ulicu. Mogao sam da čujem njene visoke štikle po asfaltu. »Uđi«, rekoh Lidiji. Pošla je za mnom. »Došla sam da ti dam ovo pismo i izgleda da sam stigla u pravi čas. Ko ti je ta? « »Bobijeva žena. Mi smo samo prijatelji«. »Pošao si da je jebeš, priznaj?« »Slušaj, rekao sam joj da volim tebe.« »Pošao si da je jebeš, priznaj?« »Slušaj, dušo ... « Iznenada, gurnula me. Stajao sam pored stola koji se nalazio ispred kauča. Pao sam unazad preko stola u prostor između stola i kauča. Čuo sam kako su vrata tresnula. Kad sam ustao, začuo se motor Lidijinih kola. Otišla je. Jesi kulov, pomislih, u jednoj minuti imaš dve žene, a u sledećoj nemaš nijednu. 1
0 comments:
Post a Comment