Imao sam sreće da sedim zasebno u avionu. Pilot je objavio, ako sam dobro čuo, da se zove Kapetan Vinoglav. Kad je prošla stjuardesa, naručio sam piće. Bio sam ubeđen da znam jednu od stjuardesa. Živela je na Long Biču, čitala neke moje knjige, i poslala mi je pismo sa svojom slikom i brojem telefona. Poznao sam je po fotografiji. Nikad je nisam lično upoznao, ali sam je zvao mnogo puta i jedne pijane noći drali smo se jedno na drugo preko telefona. Stajala je u prednjem delu aviona, trudeći se da me ne primećuje kako zveram u njeno dupe, bandare i sise. Ručali smo, gledali Igru Nedelje, od vina posle ručka upalilo mi se grlo, pa sam naručio dve Bladi Meri. Kad smo stigli u Arkanzas, prešao sam u igračku s dva motora. Čim su se elise pokrenule, krila su uzdrhtala i počela da se tresu. Izgledalo je kao da će da otpadnu. Uzleteli smo i stjuardesa je pitala da li neko želi piće. Tada nam je već svima bilo potrebno. Teturajući se i posrćući prolazom između sedišta, podelila je pića. Onda je viknula: »POPIJTE! SLEĆEMO!« Popili smo i sleteli. Posle 15 minuta bili smo ponovo u vazduhu. Stjuardesa je pitala da li neko želi piće. Tada nam je već svima bilo potrebno. Onda je viknula: »POPIJTE! SLEĆEMO!« Profesor Piter Džejms i njegova žena, Selma, bili su već tamo i čekali me. Selma je izgledala kao filmska starleta, samo na mnogo višem nivou. »Sjajno izgledaš«, reče Piter. »Tvoja žena sjajno izgleda.« »Imaš još dva sata do čitanja.« Pit je vozio njihovoj kući. Bila je to kuća na sprat, soba predviđena za goste bila je u suterenu. Pokazali su mi gde je kupatilo. »Hoćeš da jedeš nešto?« upita Pit. »Ne, čini mi se da ću da povraćam.« Prešli smo gore. Iza scene, pred samo čitanje, Pit mi je napunio bokal votkom i oranž đusom. »Jedna starija žena vodi ova čitanja. Svršila bi u gaće od tuge kad bi saznala da piješ. Dobra je to duša, ali šta je poezija za nju: samo zalazak sunca i gugutke u letu.« Izašao sam i čitao. Sreća me nije napuštala. Bili su uostalom kao svaka druga publika — nisu znali kako da shvate neke od boljih pesama, a za vreme čitanja ostalih smejali su se na pogrešnim mestima. Nastavio sam da čitam i da sipam iz bokala. »Šta to pijete?« »Ovo«, rekoh, »to je đus mešan sa životom.« »Imate li devojku?« »Ja sam devica.« »Zašto ste težili da postanete pisac?« »Sledeće pitanje, molim.« Čitao sam još nešto. Rekao sam im da sam doleteo s Kapetanom Vinoglavom i gledao Igru Nedelje. Pričao sam o vremenu kad sam bio u duhovnoj formi: kako ručam tako odmah operem svoj tanjir. Pročitao sam još neke pesme. Čitao sam dok se bokal nije ispraznio. Onda sam im rekao da je čitanje gotovo. Bilo je malo autogramisanja, pa smo krenuli na zabavu u Pitovu kuću ... Odigrao sam indijanski ples, trbušni ples i moj ples slomljenog dupeta na vetru. Teško je piti dok igraš. I teško je igrati dok piješ. Piter je znao šta radi. Poređao je kaučeve i stolice duž sobe da razdvoji one što igraju i one što piju. Svako je mogao da radi svoje bez dosađivanja drugome. Pit mi je prišao. Pogledao je oko sebe na žene u sobi. »Koju ćeš?« upita me. »Zar je to tako lako?« »To je samo južnjačko gostoprimstvo.« Bila je tu jedna koju sam zapazio, starija od drugih, isturenih zuba. Ali to su bili savršeno istureni zubi — usne su se pućile kao otvoren strasni cvet. Poželeo sam da se moja usta nađu na tim ustima. Nosila je kratku suknju i otkrivala oku zgodne noge u najlonkama, koje su se ukrštale i razdvajale dok se smejala, pila i povlačila suknju, non-stop zadignutu. Seo sam do nje. »Znam ko ste. Bila sam na čitanju.« »Hvala. Voleo bih da ti jedem picu. Nisam loš u tome. Izludeću te.« »Šta mislite o Alenu Ginzbergu?« »Slušaj, ne skrećimo s teme. Želim tvoja usta, tvoje noge, tvoje dupe.« »Dobro«, reče ona. »Vidimo se. Biću dole u spavaćoj sobi.« Ustao sam, ostavio je i uzeo novo piće. Prišao mi je neki mladić — bar dva metra visok. »Slušajte, Kinaski, ja ne verujem u sve to sranje o vama kako živite zajedno sa svim tim rasturačima droge, makroima, kurvama, narkosima, kockarima, alkosima i silosima ... « »Ima tu nešto istine.« »Kad bi se zezali«, reče on i okrenu se od mene. Književni kritičar. Onda mi je prišla ta plavuša, oko 19 godina, s naočarima bez okvira i osmehom na licu. Osmeh se nije gubio. »Hoću da te jebem«, reče ona. »Zbog tvog lica.« »Šta je s mojim licem?« »Veličanstveno je. Hoću da ti rasturim lice mojom pičkom.« »Može da ispadne i obrnuto.« »Ne bih se kladila da sam na tvom mestu.« »U pravu si. Pičke su neuništive.« Vratio sam se na kauč i počeo da vaćarim noge one što je imala kratku suknju i vlažne cvetne usne i zvala se Lilian. Zabava se završila, pa sam krenuo dole sa Lili. Svukli smo se i seli naslonjeni na jastuke i pili votku i votku sa sodom. U sobi je bio radio i radio je svirao. Lili mi je pričala kako je godinama radila izdržavajući muža dok je on studirao, a onda, čim je dobio diplomu, razveo se od nje. »Zajebano je to«, rekoh. »Bio si oženjen?« »Da.« »I šta se dogodilo?« »'Mentalna okrutnost', tako piše u presudi.« »Istina?« upita ona. »Naravno: obostrano.« Poljubio sam Lili. Bilo je to tako dobro kao što sam i zamišljao. Cvetna usta bila su rastvorena. Zagrlili smo se, sisao sam usne na njenim zubima. Onda se razdvojismo. »Mislim da si ti«, reče ona, gledajući u mene širom otvorenim divnim očima, »jedan od dva-tri najbolja pisca danas.« Brzo sam ugasio svetlo pored kreveta. Ljubio sam je još, milovao njene dojke i telo, zatim se spustio dole. Bio sam pijan, ali mislim da sam to dobro izveo. Međutim, kod kurcanja me nije htelo. Jahao sam i jahao i jahao. Stajao mi je, ali nisam mogao da svršim. Na kraju, prevrnuo sam se na stranu i zaspao ...
0 comments:
Post a Comment