Već duže vremena dobijao sam pisma od dame koja je živela samo nekoliko milja daleko od mene.

Već duže vremena dobijao sam pisma od dame koja je živela samo nekoliko milja daleko od mene.

Potpisivala ih je kao Nikol. Pisala mi je da je čitala neke moje knjige i da joj se sviđaju. Odgovorio sam na jedno njeno pismo i ona je uzvratila pozivom da je posetim. Jednog popodneva, ne kazujući ništa Lidiji, ušao sam u Vagena i krenuo tamo. Imala je stan iznad radnje za hemijsko čišćenje na Bulevaru Santa Monika. Ulazna vrata bila su sa ulice i mogao sam da vidim stepenište kroz staklo. Zazvonio sam. »Ko je?« dopro je ženski glas kroz mali limeni mikrofon. »Kinaski«, rekoh. Začuo se zvuk prekidača i ja gurnuh vrata koja se otvoriše. Nikol je stajala na vrhu stepenica i gledala dole u mene. Imala je produhovljeno, skoro tragično lice i nosila je dugu zelenu kućnu haljinu s dubokim dekolteom. Njeno telo je veoma dobro izgledalo. Posmatrala me je velikim tamnosmeđim očima. Oko očiju bilo je mnogo sitnih borica, možda od preteranog pića ili plakanja. »Jesi li sama?« upitah. »Da«, nasmešila se, »dođite gore.« Popeo sam se. Bilo je prostrano, dve sobe s vrlo malo nameštaja. Zapazio sam malu biblioteku i policu s pločama klasične muzike. Seo sam na kauč. Sela je do mene. »Upravo sam pročitala«, reče ona, »Pikasov život.« Nekoliko primeraka Njujorkera ležalo je na stolu. »Da spremim čaj?« upita Nikol. »Idem da kupim neko piće.« »Nema potrebe. Imam nešto.« »Šta?« »Može li dobro crno vino?« »Što da ne«, odgovorih. Nikol je otišla u kuhinju. Posmatrao sam je kako se kreće. Oduvek sam voleo žene u dugim haljinama. Imala je skladne pokrete. Bilo je nekog stila u svemu tome. Vratila se sa dve čaše i flašom vina i sipala ga. Ponudila mi je Benson end Hedžis.. Zapalio sam. »Je l' čitaš Njujorker?« upita me. »Štampaju dobre priče ponekad.« »Ne slažem se.« »Šta im fali?« »Suviše su intelektualne.« »Ja ih volim.«

»Dobro, *ebi ga«, rekoh. Sedeli smo pijući i pušeći. »Kako ti se sviđa moj stan?« »Da, lep je.« »Podseća me na neke koje sam imala u Evropi. Volim prostor, svetlost.«»Evropa, a?« »Da, Grčka, Italija . .. Grčka uglavnom.« »Pariz?« »Da, dopao mi se Pariz. London, ne.« Zatim mi je pričala o sebi. Odrasla je u Njujorku. Njen otac bio je komunista, majka pletilja u radnji za izradu džempera. Majka je radila na prvoj mašini, bila je broj jedan, najbolja od svih. Čvrsta i simpatična. Nikol je sama stekla obrazovanje, upoznala nekako jednog čuvenog lekara, udala se, živela s njim deset godina, zatim se razvela. Sada je dobijala samo 400 dolara alimentacije mesečno i nije joj bilo lako da izađe na kraj s tim parama. Ovaj stan je bio preskup za nju, ali je njoj bio suviše drag da bi ga napustila. »Tvoje pisanje«, rekla mi je, »je tako sirovo. Kao kovački malj, a opet ima u sebi humora i nežnosti ... « Spustio sam piće i pogledao u nju. Uhvatio sam je za bradicu i privukao sebi. Poljubio sam je skoro neosetno. Nikol je nastavila da priča. Ispričala mi je nekoliko interesantnih stvari, od kojih sam rešio da upotrebim neke, kao priče ili kao pesme. Posmatrao sam njene sise kad se nagnula napred i sipala pića. To je kao film, pomislih, kao jebeni film. Smešno mi je izgledalo. Kao da smo bili pred kamerom. Baš mi se sviđalo. Bilo je bolje nego na trkama, bolje od hoks mečeva. Nastavili smo da pijemo. Nikol je otvorila novu flašu. Pričala je dalje. Lako je bilo slušati je. Bilo je mudrosti i ponečeg komičnog u svakoj od njenih priča. Nikol me je impresionirala više nego što je mogla da pretpostavi. To me zabrinjavalo, u neku ruku. Izašli smo s pićem na terasu i posmatrali popodnevni saobraćaj. Pričala je o Haksliju i Lorensu u Italiji. Koje sranje. Rekoh joj da je Knut Hamsun bio najveći pisac na svetu. Pogledala me, zapanjena što sam čuo za njega, zatim se složila sa mnom. Poljubili smo se i mogao sam da osetim miris izduvnih gasova sa ulice. Njeno telo ugodno je dodirivalo moje. Znao sam da nećemo odmah da se jebemo, ali sam znao da ću ponovo doći. I Nikol je to znala.