Zvala se Majndi. Prošlo joj je kroz ruke par mojih knjiga, ali ono najbolje kod njenih pisama bilo je u tome što je retko pominjala pisanje, osim da kaže kako ona nije pisac. Pisala je o stvarima uopšte, a posebno o muškarcima i seksu. Majndi je imala 25 godina, pisala je rukopisom koji je pokazivao stabilnost i osećajnost, ali i duhovitost. Odgovarao sam joj i uvek bi me obradovalo njeno pismo u mom sandučetu. Ljudi se većinom mnogo bolje izražavaju u pismima nego u razgovoru, a neki ljudi umeju da pišu umetnička, inventivna pisma, ali kad se trude da napišu pesmu ili priču ili roman postaju pretenciozni. Majndi mi je zatim poslala par fotografija. Ako su bile verne, bila je prilično lepa. Dopisivali smo se još nekoliko nedelja, a onda je spomenula da uskoro ima dve nedelje odmora. Zašto ne dođeš avionom? predložio sam. U redu, odgovorila je. Počeli smo i da telefoniramo jedno drugom. Na kraju, javila mi je kada stiže na aerodrom. Biću tamo, rekao sam joj, ništa me ne može sprečiti.Držao sam taj datum u glavi. Nikad nije bilo problema da se raskine s Lidijom. Po prirodi sam usamljen tip, zadovoljan tek da živim sa ženom, jedem s njom, spavam s njom, hodam ulicama s njom. Nije mi bilo do razgovora, ni do idenja bilo kuda, osim na konjske trke i boksmečeve. Nisam kapirao TV. Izgledalo mi je imbecilno plaćati da se uđe u bioskop i sedi s drugim ljudima da bi se delile njihove emocije. Od zabava mi je bilo muka. Mrzeo sam sve te umne igre, varanje i flertovanje, diletante u pijanstvu, gnjavatore. Ali zabave, ples, sitni razgovori, davali su Lidiji snagu. Smatrala je sebe izazovnom. Međutim, to je bilo malo previše vidljivo. Zato su naše svađe često izvirale iz moje želje za »nimalo ljudi«, nasuprot njenoj želji za »što više ljudi, što češće moguće«. Na par dana pre dolaska Majndi, počeo sam. Ležali smo zajedno na krevetu. »Lidija, boga mu, što si tako glupa? Ti ne kapiraš da sam ja tip koji voli da je sam? Izolovan? Moram da budem takav da bih pisao.« »Kako ćeš da naučiš išta o ljudima ako ih ne viđaš?« »Znam već sve o njima.« »Čak i kad idemo da jedemo u restoran, ti držiš glavu oborenu, ne gledaš ni u koga.«»Što da mi pripadne muka?« »Ja posmatram ljude«, reče ona. »Ja ih proučavam.« »Ne seri!« »Ti se bojiš ljudi!« »Mrzim ih.« »Kako možeš da budeš pisac? Ti ne posmatraš!« »Dobro, ne gledam ljude, ali zarađujem za kiriju mojim pisanjem. To je veći uspeh nego da čuvam ovce.« »Nećeš dugo. Nećeš uspeti. Ti to radiš kako ne treba.« »Zato i imam uspeha.« »Uspeha? Ko uopšte zna za tebe? Da nisi slavan kao Majler? Kao Kepot?« »Oni ne znaju da pišu.« »A ti znaš! Samo ti, Kinaski, znaš da pišeš!« »Da, tako mi se čini.« »Da nisi možda slavan? Da si sad u Njujorku, ko bi znao za tebe?« »Za to me nije briga. Hoću samo da pišem dalje. Ne trebaju mi fanfare.« »Pokupio bi ti sve fanfare da možeš.« »Možda.« »Voliš da uobražavaš kako si već slavan.«»Uvek sam se tako ponašao, i pre nego što sam počeo da pišem.« »Ti si najneznaniji veliki čovek kojeg sam ikad upoznala.« »Nemam ambicija, to je sve.« »Imaš ti njih, ali si lenj. Ti bi da ti sve padne samo. Kad uopšte pišeš? Kada to radiš? Uvek si u krevetu, ili si pijan, ili si na trkama.« »Ne znam. To nije ni važno.« »Šta je onda važno?« »Ti mi reci«, odgovorih. »Dobro, reći ću ja tebi šta je važno!« reče Lidija. »Već dugo nismo imali zabavu. Dugo već nisam videla ljude! Ja VOLIM ljude! Moje sestre VOLE zabave. One bi vozile hiljadama milja da dođu na zabavu! Tako smo naučile u Jutahu! Nema ničeg lošeg u zabavama. Tu se ljudi samo OPUSTE i lepo se provode! Samo ti gajiš sulude ideje u svojoj glavi. Ti misliš da malo provoda vodi jebanju! Isuse Bože, ljudi su pristojni! Ti jednostavno ne umeš da se provodiš!« »Ja ne volim ljude«, rekoh. Lidija je skočila s kreveta. »Isuse, muka mi je od tebe!« »Dobro onda. Ostaviću ti malo mesta.« Spustio sam noge s kreveta i počeo da navlačim cipele. »Malo mesta?« reče Lidija. »Šta podrazumevaš s 'malo mesta'?«»Podrazumevam kako odlazim dokurca odavde!« »Dobro, ali slušaj ovo: ako sada izađeš na vrata, nikada me više nećeš videti!« »Tako je i pravo«, rekoh. Ustao sam, krenuo do vrata, otvorio ih, zatvorio, i spustio se do Vagena. Upalio sam motor i krenuo. Napravio sam malo mesta za Majndi.
0 comments:
Post a Comment